Ekonomija: Kako opstati u svetu digitalizacije?

Skoro da ne postoji oblast poslovanja gde nisu uvedeni modeli zasnovani na digitalnoj ekonomiji.

Jedan od najvećih gurua menadžmenta, Isak Adižes, ima običaj da na svojim predavanjima ispriča sledeći vic: “Šetaju dva čoveka savanom i primete lava u daljini kako ih posmatra i preteći kreće ka njima. Prvi od te dvojice izvadi trkačke patike iz ranca i krene ih obuvati. Drugi, videvši to, upita ga: ‘Da li ti zaista misliš da ćeš biti brži od lava, ako obuješ te patike?’, na šta mu ovaj prvi odgovara: ‘Od lava možda i neću biti brži, ali od tebe sigurno hoću.“

Digitalne tehnologije već uveliko menjaju svet kakav smo znali do pre samo petnaest ili dvadeset godina. Kao i svaka industrijska revolucija, tako i ova, četvrta, sa sobom nosi velike promene. Da li ćemo te promene iskoristiti da ojačamo tržišnu poziciju, ili ćemo biti zadovoljni ako samo uspemo da “pregrmimo” promene, ili ćemo zaostati i izgubiti mesto na tržištu, zavisi isključivo od toga, kako ćemo se pripremiti. Sigurno je da se određeni ekonomski principi nikada neće promeniti, ali ipak, da li je u digitalnoj eri moguće napredovati, pa čak i opstati na tržištu, oslanjajući se isključivo na tradicionalna shvatanja ekonomije i menadžmenta? I šta je to novo danas u poslovnom svetu?

 

Kako opstati u novim uslovima?

Povećanjem broja korisnika interneta i pojavom pametnih telefona, otvoreno je jedno ogromno tržište novih proizvoda, koji su u potpunosti digitalni ili predstavljaju tradicionalne proizvode sa novim digitalnim karakteristikama. Proizvodi poput raznih mobilnih aplikacija, internet sajtova, video igara, elektronskih knjiga i svega što može biti korisno, zabavno, ili i korisno i zabavno, uveliko predstavljaju sastavni deo života svakog korisnika pametnog telefona, tableta ili računara. Svedoci smo i novih modela automobila i kućnih aparata koji svojim digitalnim performansama nude veću bezbednost i lakšu upotrebu svojim korisnicima. Ovo tržište novih proizvoda, iznedrilo je i mnogo inovativnih preduzetničkih kompanija, tzv. start-apova, koje su za samo nekoliko godina prešle put od ideje i biznis plana do desetina milijardi dolara vrednih akcija na berzi. Ova činjenica, navela je mnoge da se okušaju u pokretanju digitalnog biznisa, ali mnogi ne uspevaju. Razloga je mnogo; jedan od najčešćih je taj što sama ideja nije dovoljna da bi se vodio uspešan biznis. Drugim rečima, napraviti aplikaciju ili sajt je samo deo puta koji treba preći. Recept za uspeh, nalazi se u tome, kako odrediti ciljno tržište, kako zadovoljiti i premašiti očekivanja korisnika, kako organizovati novo preduzeće, kako upravljati finansijama, timom, resursima, kako promovisati i prodati proizvod, kako komunicirati s kupcima i nakon prodaje… Ipak, najbitnije od svega je kako ostati stalno inovativan i poboljšavati se i ne ugasati se posle jednog uspešnog projekta.

 

Novi poslovni modeli

Kao posledica digitalne ekonomije, mnoge organizacije su unapredile svoje dosadašnje poslovanje uvođenjem novih poslovnih modela. Skoro da ne postoji oblast poslovanja gde nisu uvedeni modeli zasnovani na digitalnoj ekonomiji. Onlajn naručivanje proizvoda ili rezervacija hotela, elektronsko plaćanje računa ili podizanje kredita u banci, zdravstvena dijagnostika na “daljinu”, pružanje obrazovnih onlajn kurseva, samo su neki od široko poznatih primera poslovnih modela zasnovanih na digitalnoj tehnologiji. Ovi modeli pružaju mogućnost organizacijama da ostvare značajne uštede u poslovanju, povećaju obim posla, snize cene proizvoda ili rečju, budu konkurentniji. I naravno, povećaju svoj profit. Takođe, na ovaj način mogu da poboljšaju svoju uslugu, a time i zadovoljstvo svojih kupaca ili korisnika, a poslovni modeli se menjaju i do te mere, da su svi modeli, ranije spomenuti, već odavno postali standard. Ovog trenutka, uveliko se radi na što široj primeni blokčejn tehnologije, interneta stvari (IoT) i veštačke inteligencije. Jednostavno, zaostajanje u primeni digitalnih tehnologija u poslovanju, može organizaciju koštati efikasnosti svojih poslovnih procesa, kao i zadovoljstva svojih korisnika.

 

Nastanak i vrtoglavi uspon digitalnog marketinga

Danas u svetu postoji preko 200 društvenih mreža. Potreba ljudi da se povezuju, navela je preko tri milijarde ljudi širom sveta da koriste jednu ili više društvenih mreža, iznoseći tu svoja mišljenja, interesovanja, utiske, fotografije, video-snimke, itd. Osim toga, preko četiri milijarde ljudi u svetu koristi internet, gde su nezaobilazni internet pretraživači, kao i drugi sajtovi sa opcijama pretrage. Ovime je otvoren prostor za vrtoglavi uspon digitalnog marketinga, jer na osnovu ponašanja ljudi na internetu, moguće je odrediti njihove potrebe i interesovanja i potom im ponuditi proizvode i usluge u skladu s tim. Sve navedeno uticalo je na to da organizacije potpuno redizajniraju svoj pristup marketingu, okrećući se sve više, a neretko i u potpunosti, digitalnom marketingu, kao načinu da se ponude proizvodi, usluge i ideje celom svetu, ali ciljano onim osobama koje su prepoznate kao potencijalni kupci ili korisnici.

 

„Možeš odbiti da se promeniš, ali svet će se svejedno promeniti“

Svaka industrijska revolucija, donela je čovečanstvu ogromne promene. Po Darvinu, nije dovoljno samo biti jak da bi se opstalo u uslovima promena, potrebno je biti prilagodljiv. U uslovima novih proizvoda i poslovnih modela, društvenih mreža i digitalnog marketinga, organizacije i pojedinci moraju biti prilagodljivi kako bi opstali u savremenim uslovima poslovanja. Ako ono što je pre samo par godina bilo inovacija, već danas postaje standard, da li sebi kao organizacije ili pojedinci možemo da dozvolimo da primenjujemo ista znanja kao i pre nekoliko decenija? Ovo čak nije ni pravo pitanje koje treba postaviti, jer je odgovor isuviše očigledan. Pravo pitanje je kako se zapravo prilagoditi. Ljudi kao ključni resurs svake organizacije su ti, koji moraju prihvatiti ili doneti promene svojim organizacijama. Ekonomisti se moraju opremiti znanjima iz digitalne transformacije, programeri se moraju opremiti znanjima iz ekonomije, a nove generacije stručnjaka, koji upisuju studije ekonomije i menadžmenta se moraju stvarati na temeljima kombinacije upravo ovih znanja. Obrazovanje, bilo formalno ili neformalno, predstavlja ključ razvoja, a kada se govori o brzim promenama, i nastavni programi se moraju brzo prilagođavati potrebama tržišta. Digitalna ekonomija predstavlja logičan sled u razvoju ekonomske nauke i prakse, te samim tim, i njeno prilagođavanje savremenim promenama u domenu tehnologije. Drugim rečima, ekonomski razvoj u budućnosti u velikoj meri će zavisiti od znanja stručnjaka iz oblasti digitalne ekonomije. I za sam kraj, još jedna misao velikog Isaka Adižesa “Možeš odbiti da se promeniš, ali svet će se svejedno promeniti”.

2018-09-01T17:06:56+00:00