feti dautovic

Feti Dautović: U brzini smo izgubili sporost koraka

Filip Feti Dautović je televizijski i filmski producent, magistar nauka iz oblasti umetnosti filma i profesor FEFA fakulteta od 2017. godine gde na smeru Kreativna produkcija predaje Kreativnu produkciju, Organizaciju A/V proizvodnje i Produkciju spektakla. Pre akademske karijere koju je započeo ’91 godine na FDU, bio je glavni producent redakcija – muzičkog, zabavnog, opšteobrazovnog i programa za selo, igranog i serijskog programa TV Beograd. Uporedo sa profesurom, tokom koje je pokrenuo novi predmet Kreativna FTV produkcija i festival video radova – Producentski dan, bavio se i uredničkim radom na TV Beograd. Nakon toga, od 1993. dolazi na funkciju zamenika glavnog i odgovornog urednika RTS-a. Zbog dugogodišnjeg iskustva u raznovrsnim i mnogim televizijskim i filmskim ostvarenjima, razgovarali smo sa Fetijem o savremenoj umetnosti i stvarima koje je ona promenila, ali i o onima koje se, prema njegovoj proceni, nikad neće promeniti.

” Postoji mnogo uslova da se estetičnost ispuni, pa se pribegava pojavnom, a osećajnost se krije – doživljava kao mana… Samo retki autori progovaraju o tome hrabro.”

Kako biste opisali savremenu filmsku estetiku, a kako televizijsku?

Feti Dautović: Estetika medija, ne samo filma i televizije, u ovom trenutku je usmerena pre svega ka pakovanju i dizajnu i u osnovi je podređena bespoštednoj marketinškoj borbi za tržišta i potrošače. Međutim, pitanje estetike nije sadržano samo u tom pojavnom, dvodimezionalnom obliku. Po mom mišljenju, estetika je pre svega individualna emotivna istina o delu;prizoru; istina koja se prepušta osećanjima; ali estetika filma i televizije, mada poseduju svoj specifičan jezik i priču, umetnost montaže itd., jeste još šira jer se oslanja na istoriju umetnosti, teoriju književnosti, psihoanalizu… Postoji mnogo uslova da se estetičnost ispuni, pa se pribegava pojavnom, a osećajnost se krije – doživljava kao mana… Samo retki autori progovaraju o tome hrabro.
Zbog toga, osim potrebe da isprate tehnološke i modne trendove, većina filmskih produkcija i TV stanica savremenu filmsku i televizijsku estetiku tretira u maniru pohlepnog perfidnog manipulanta, obučenog po najnovijoj modi koji stare priče prodaje u novom pakovanju i pod novim imenom. S druge strane, nesporno je da, mada se estetski stavovi filmske i televizijske delatnosti grade u skladu sa vremenom u kome su i podležu potrebama potrošača, ipak postoji napor da se slede pozitivni uzori i stroge zakonitosti zanata koji su u prirodi AV stvaranja.

Na koji način se to odražava na publiku?

Feti Dautović: Čovek danas živi u svetu pokretnih zvučnih slika. Umoran i uplašen od strašnih prizora prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, on bira sadržaj i okruženje koje želi i sve dalje je od svoje empatičnosti. Činjenicu da ljudi beže u svoj izabrani virtualni svet, koriste oba medija i usmeravaju produkciju u komercijalnom pravcu koji će da privuće i zadrži najširi auditorijum sa najnižim zajedničkim imeniteljem jer nemaju interes da ih edukuju.
Estetika dakle, prati modu vremena u kome je i menja se, tako da postoji nada da će se u ovom trenutku obezvređena emocionalnost ipak vratiti jer činjenica je da su sudu vremena najduže odolela dela koja se obraćaju ljudskom srcu. Doskorašnja razlika u tehničko-tehnološkim i kulturološkim konceptima, afričkih, arapskih, američkih, evropskih i azijskih televizija i filmskih kuća, danas je svedena na sve manje uzorke. Dizajn, način prezentacije i formatiranje su standardizovani tako da produkcijama ostaje, za sada, jezik i lokalni ugao tretiranja pojedinačnih ideja i tema.

Sa kakvim preprekama se danas najpre susreću ove dve estetike?

Feti Dautović: Savremena filmska estetika se bori na dva fronta, komercijalnom i autorskom, sa promenljivim rezultatima jer na kraju postoji samo dobar i loš film. Televizija je brzina i moć da istog trenutka prenese posmatrača u događaj… Film je poetični odraz tog događaja, vraćen onima koji ga žele videti ponovo i za to je potrebno vreme; Mislim da se upravo tu nalazi deo odgovora o estetičnosti ova dva medija: lepota brzine ili sporost promišljanja? Međutim, da ne bih prestrogo sudio o savremenom trenutku, smatram da postoje i napori da se neke univerzalne teme sagledaju na pravi način i da će većinu vrednih AV dela svet ipak upoznati.

Rekli ste kako je popularnost dokumentarnog filma sve veća i da mislite da će moći da parira igranim. Šta mislite da je uzrok tome?

Feti Dautović: Otkrivanje novih tema i uglova iz kojih se posmatra problem. Novi dokumentarni film ima snagu da uvuče gledaoca u ugao posmatranja autora i to nas vraća na prethodnu temu – u brzini smo izgubili sporost koraka i divljenja travi, šumi, putu… Dokumentarni filmovi imaju upravo tu snagu da nas zaustave, pokažu nam, nauče nas… Zamisle. Mislim da je potrebno pokrenuti incijativu da se i analogni dokumentarni filmovi naših arhiva digitalizuju jer to pruža nadu da će najvrednija svedočenja jednog vremena biti sačuvana za ljude iz daleke budućnosti – kao njihov paralelni svet.

“Andi iz aviona, soba čuda i iskrivljenih ogledala i susreti sa zanimljivim ljudima su najveća zajednička vrednost koju sam stekao u profesionalnom životu.”

Takođe ste jednom prilikom izjavili da se dugo nije dogodilo da naš film postigne zapažen svetski uspeh. Šta je to što, po Vašem mišljenju, nedostaje?

Feti Dautović: Uvek isto – priča i nadahnuće autora da je ispriča hrabro, jednostavno i iskreno. Međutim, ni to nije dovoljno ako se ne dopre do srca svojih posmatrača uz uveravanje da su videli nešto novo, originalno i promišljeno. I pitanje je kako to ne ostvariti ako postoji ovaj recept? Dok neko ne nađe pravi odgovor, čekaćemo našeg filmskog Mocarta.

Vaša akademska karijera je počela ’91 godine; Sada ste profesor na FEFA fakultetu. S obzirom na to da ste upoznati sa mnogim generacijama, kako vidite našu producentsku, a kako filmsku budućnost?

Feti Dautović: Da, mladi su budućnost! S obzirom na to da smo bili decenijama izolovani iz raznih razloga i svedeni na malo neisplativo tržište, naši producenti napreduju velikom brzinom! Njihova vitalnost i upornost je za svaku pohvalu…. Ali iskreno, naš film je na stand bay-u i čeka svoje nadarene autore da progovore srpski… Ali tako da ih ceo svet razume.

“Mislim da je potrebno pokrenuti incijativu da se i analogni dokumentarni filmovi naših arhiva digitalizuju jer to pruža nadu da će najvrednija svedočenja jednog vremena biti sačuvana…”

Osim toga što ste bili producent različitih filmova, bavili ste se i autorstvom i uredništvom raznovrsnih programa, takođe ste pisac, realizovali ste intervjue sa svetski priznatim ličnostima, imate dugu akademsku karijeru… Šta je zajedničko navedenim, ali i nenavedenim poslovima? Postoji li nešto novo što planirate da uvrstite u ovaj spisak?

Feti Dautović: Strast upoznavanja, otkrivanja,učenja i dodavanja… Andi iz aviona, soba čuda i iskrivljenih ogledala i susreti sa zanimljivim ljudima su najveća zajednička vrednost koju sam stekao u profesionalnom životu.
S obzirom na to da sam otkrio da više uživam u samom putu nego na krajnjoj destinaciji, spisak namera nikada nisam pravio – pa ni za Aleksandru Veliku koju pišem 18 godina, ne mogu da znam da li ću je i kada završiti… Jer život je brži i zanimljiviji od naših planova… Ponekad.

Comments are closed.