Mihailo Crnobrnja je dekan, redovni profesor ekonomije na FEFA i direktor FEFA INSTITUTA. Na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju je od osnivanja. Predaje predmete Evropske integracije i Ekonomija tranzicije.

Prof. Crnobrnja je rođen u Beogradu gde je prošao kroz sve faze školovanja i 1968. diplomirao na Ekonomskom fakultetu. Magistar ekonomskih nauka postao je na University of Maryland 1970. godine. Doktorirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1976. godine. Karijeru nastavnika započeo je još u SAD 1969. godine kad je postao asistent na predmetima Uvod u mikroekonomiju i Uvod u makroekonomiju. Na Fakultetu političkih nauka se zapošljava 1974. godine kao asistent na predmetu Politička ekonomija savremenog društva. 1979. godine postaje docent, a 1984. vanredni profesor. Od 1984. pored navedenog predmeta na osnovnim studijama predaje i Teorija i praksa ekonomske politike. Pored karijere univerzitetskog nastavnika dr Crnobrnja radi i kao direktor Centra za ekonomska istraživanja Udružene beogradske banke (1978-1984), ministar u Vladi Srbije i direktor Zavoda za društveno-ekonomsko planiranje (1986-1989) i kao ambasador SFR Jugoslavije pri Evropskoj uniji (1989-1992). Nakon raspada SFRJ odlazi u Kanadu gde nastavlja nastavničku karijeru kao profesor Univerziteta McGill (Montreal) i Carleton (Ottawa). Predaje više predmeta na ekonomskim i fakultetima političkih nauka ova dva univeraziteta: ekonomija tranzicije, politika tranzicije, novija ekonomska istorija SSSR i Rusije, novija politička istorija SSSR i Rusije, novija ekonomska istorija Centralne Evrope, novija politička istorija Centralne Evrope, nova tržišta u Istočnoj Evropi (predmet na MBA programu McGill univerziteta). U Beograd se vraća 2001. gde se zapošljava u Ministarstvu za ekonomske veze sa inostranstvom kao specijalni savetnik za Evropske integracije. Prof. Crnobrnja je autor četiri knjige, ko-autor jedne i priređivač četiri zbornika radova. Objavio je više od 250 eseja, članaka, rasprava, prikaza i recenzija u naučnim i stručnim časopisima na prostorima bivše SFRJ, Kanadi i SAD. Knjiga The Yugoslav Drama (McGill-Queen University Press, Montreal, Canada, prvo izdranje 1994) doživela je tri izdanja i prevode na francuski, kineski i makedonski.

Goran Pitić je predsednik Saveta FEFA i profesor ekonomije. Diplomirao 1983. kao najbolji student generacije, magistrirao 1988. i doktorirao 1993. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Specijalizirao ekonomiju (Quantitative Development Economics program) na University of Warwick u Velikoj Britaniji 1991/92. godine. Magistrirao ekonomiju i na University of Toronto, Kanada, 1993/97. Usavrsava se iz oblasti makroekonomije, ekonomske politike i finansijskih tržišta u SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj.

Od oktobra 2000. godine do marta 2004. bio je Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom u Vladi Republike Srbije (nadležan za koordinaciju medjunarodne razvojne pomoći, strane investicije, evropske integracije, spoljnu trgovinu, STO...). Sada je predsednik Upravnog odbora Societe Generale Banke u Srbiji i zamenik predsednika SAVA osiguranja.

Od 1986. godine do 2003. godine bio zaposlen na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Od 1996. godine do oktobra 2000. godine bio Direktor Sektora za ekonomska istraživanja Ekonomskog instituta.

Član je Predsedništva Saveza ekonomista Srbije, udruženja korporativnih direktora, UO udruženja banaka Srbije. Objavio je (koautorski) pet knjiga i veliki broj radova u domaćim i medjunarodnim publikacijama. Učestvovao je na brojnim domaćim i medjunarodnim konferencijama.

Nebojša Savić je profesor ekonomije. Ima više od 30 godina iskustva u oblasti upravljanja ekonomskim politikama, makroekonomskim i stabilizacionim politikama, tranziciji u tržišnu privredu, strukturno prilagodjavanje, prestrukturiranje preduzeća i privatizaciju i izgradnji institucija tržišne privrede.

Diplomirao 1974, magistrirao 1976. i doktorirao 1981. na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Specijalizovao je ekonomiju 1990. u National Bureau of Economic Research (NBER), Massachusetts, USA i Harvard University on restructuring and transition to market economy, USA; Transitioning Economies: Comparative Models, 1995, Salzburg, Austria; Introduction to Market Management, ACCA, 1992 London; i Strategy of Improvement of National Competitiveness, OTF and Harvard University, Massachusetts, 2003.

Bio je direktor ekonomskih istraživanja u Ekonomskom institutu. Bio je urednik Konjunkturnog barometra Ekonomskog instituta. Bio je profesor ekonomije na Fakultetu za menadžment Univerziteta BK od 1992-2002.

Od 1994-99. bio je predsednik Saveza ekonomista Jugoslavije, nevladine i vanstranačke organizacije, koja je član International Economic Association, a od 1989-94. bio je Generalni sekretar Saveza ekonomista Jugoslavije. Član je Predsedništva Saveza ekonomista Srbije.

Od 2002-2004. bio je član Upravnog odbora i Predsednik Upravnog odbora Komercijalne banke, Beograd, a od oktobra 2006. je član Upravnog odbora Alfa banke.

Objavio je sedam knjiga i veliki broj radova u medjunarodnim i domaćim časopisima i publikacijama. Učestvovao je sa radovima na svetskim kongresima ekonomista.

Dušan Vujović je redovni profesor na FEFA i Direktor FEFA Instituta za strategiju i konkurentnost. Glavni je urednik časopisa Finansije koji izdaje Ministarstvo finansija Srbije.

Prof. Vujović je Lead Economist u Independent Evaluation Group u The World Bank. Washington, D.C. a bio je i Country Manager za Ukraijinu u okviru svog dugogodišnjeg rada u Svetskoj Banci u Vašingtonu, SAD.

Prof. Vujović je diplomirao, magistrirao i doktorirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Postdoktorske studije je obavio na University of California at Berkeley. Bio je Visiting Fellow na Department of Agriculture and Resource Economics, University of California at Berkeley.

Objavio je veliki broj radova u medjunarodnim časopisima.

Bio je Co-Director of the Joint Vienna Comprehensive program for government officials from the Former Soviet Union, Central and Eastern Europe, a 5-month retraining program sponsored by the World Bank, IMF, BIS, OECD, EU and WTO.

Prof.dr Snežana Popovčić-Avrić je prodekan za nastavu i profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu iz oblasti medjunarodne ekonomije. Govori engleski i nemački jezik. Autor je monografije i udžbenika iz oblasti međunarodne ekonomije, kao i preko stotinu stručnih i naučnih radova. Na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju predaje Medjunarodnu ekonomiju, Medjunarodne ekonomske odnose i Medjunarodno poslovanje. Predaje i na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na predmetu Ekonomija.
Radila je u Institutu za tržišna istraživanja u Beogradu na poslovima rukovodioca odeljenja konjunkture privrednih delatnosti, kao i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu. Rukovodila je brojnim projektima iz domena medjunarodne trgovine, istraživanja makroekonomske konjunkture i privrednih kretanja u zemlji i inostranstvu, kao i istraživanja tržišta proizvoda i ocene opravdanosti investicionih ulaganja. Takodje, angažovana je i kao specijalni savetnik direktora za Jugoistočnu Evropu japanske transnacionalne kompanije Mitsui & Co.,Ltd. na realizaciji niza projekata iz domena istraživanja mogućnosti za razvoj poslovne i unapredjenje trgovinske saradnje u regionu. Angažovana je i na izradi istraživačkih projekata za potrebe Italijanskog instituta za spoljnu trgovinu. Angažovana je na izradi projekata koje finansira Ministarstvo za nauku i tehnologiju Srbije. Član je Naučnog društva ekonomista Srbije. Takodje, član je Academic trainingassociation iz Holandije gde obavlja dužnost stakeholder koordinatora za Srbiju. Autor je monografije: "Novi svetski trgovinski sistem i SR Jugoslavija", Jugoslovenski pregled, 2000. godina, kao i preko stotinu stručnih i naučnih radova iz oblasti medjunarodne ekonomije i strategije konkurentnosti. Predavala je na Beogradskoj otvorenoj školi na predmetu Medjunarodni ekonomski odnosi.

Milica Bisić je profesor Javnih finansija i Fiskalne politike na FEFA. Diplomirala je i doktorirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a magistrirala na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu predavala je Teoriju cena i Institucionalnu ekonomiju. Bila je, između ostalog, direktor korporativnih poslova u Filip Moris Beograd, direktor Poreske uprave Republike Srpske i zamenik ministra finansija Republike Srbije. Za svoj rad i rezultate u suzbijanju poreske utaje i korupcije tokom rukovođenja Poreskom upravom Republike Srpske Transparensi internešenel (Transparency International) dodelilio joj je svoje najveće priznanje - nagradu za integritet. Direktor je tržišta u KPMG Beograd, član je Srpskog fiskalnog društva ogranaka Međunarodne fiskalne asocijacije (International Fiscal Association - IFA) i stalni je saradnik Centra za liberalno demokratske studije. Koautor je jednog udžbenika i dve knjige, a objavila je i preko 40 članaka i studija prvenstveno iz mikroekonomije, institucionalne ekonomije, poreske politike i tranzicije.

Prof. dr Ana S. Trbović je direktorka FEFA Centra za evropske integracije i javnu upravu. Predaje Pregovaranje, Istoriju evropske ideje i Upravljanje javnim sektorom. Partner je u konsultantskoj firmi Eurobalkan advisors (EBA), a prethodno je radila kao konsultant za konkurentnost, investicije i unapredjenje radne snage u USAID/Booz Allen Hamilton i OECD. Doktorirala je na Flečer školi prava i diplomatije. Magistar je prava i diplomatije (Flečer škola, Tafts i Harvard) i magistar javne uprave (Kenedi škola, Harvard, Boston, SAD). Usavršavala se i na diplomatskom fakultetu u Francuskoj, Institut d'Etudes Politiques. Završila je tri fakulteta - ekonomiju, međunarodne odnose i francusku književnost. Govori više stranih jezika. Radila kao pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom u Vladi R. Srbije (2002.-2006.), gde je bila zadužena za koordinaciju procesa pristupanja EU, a zatim za izradu strategije i mera podsticanja stranih ulaganja. Takođe radila kao asistent na predmetima «Američka spoljna politika» i «Ljudska prava» na Flečer školi i na Fakultetu političkih nauka Univerziteta Tafts (2000.), na primeni Dejtonskog sporazuma (1997.), te kao naučni istraživač na Harvardu (2000.-2001.) i u Narodnoj banci Jugoslavije (leto 1995.). Autor je knjige „Pravna geografija raspada Jugoslavije" (Oxford University Press, 2008) i više naučnih radova iz oblasti ekonomije, evropskih integracija i javne uprave. Članica je predsedništva i izvršnog odbora Saveza ekonomista Srbije, programskog odbora Udruženja korporativnih direktora Srbije, Saveta NALED i dr.

Dr Gordana Matković je vanredni profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) u Beogradu i direktor studija socijalne politike u Centru za liberalno demokratske studije. Od sredine 2007. godine je savetnik predsednika Republike Srbije. Diplomirala je i magistrirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i doktorirala na Filozofskom fakultetu – odsek sociologije. Kao konsultant radi u zemlji i inostranstvu za Svetsku banku, UNDP, UNICEF i druge nacionalne i međunarodne organizacije. Predavač je na poslediplomskim studijama Ekonomskog fakulteta u Beogradu. U periodu od oktobra 2000. do marta 2004. godine bila je Ministar za rad, boračka i socijalna pitanja u prelaznoj vladi, a zatim Ministar za socijalna pitanja u prvoj demokratski izabranoj vladi Republike Srbije. Tokom njenog mandata započete su reforme penzijskog sistema i sistema socijalne zaštite, a izrađena je i usvojena Strategija za smanjenje siromaštva. Autor je većeg broja članaka i knjiga Demografski činioci i ponuda radne snage (1994) i Decentralizacija socijalne zaštite u Srbiji (2006). Dobitnik je nagrade Konstanin Obradović (2004) i nagrade Žene u biznisu i vladi Erste banke i Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (2005).

.............................................................................................................. ------------------------ ----------------------- ----------------------------- ----------------------------- ----------------------------- --------------------------- ------------------------ ------------------------ --------- ................. .......................... ........

Dr Refik Šećibović je vanredni profesor ekonomije na FEFA i na Prirodno-matematičkom fakultetu u Sarajevu. Rodjen je u Požarevcu 1957. Do 2006. bio je profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu gde je stekao zvanja docenta i varednog profesora.

Bio je pomoćnik ministra prosvete u Vladi Srbije od 2001- 2004. Bio je i direktor BOŠ-a (Beogradske otvorene škole).

Objavio je veliki broj radova kao i knjiga i udžbenika. Magistrirao i doktorirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu.

Prof. dr Zoran Ćirović je vanredni profesor finanisja na FEFA i direktor Centra za razvoj finansija u okviru FEFA Instituita. Obavlja funkciju pomoćnika ministra finansija u Vladi Srbije.

Diplomirao je 1992. godine, kao najbolji student u svojoj generaciji, magistrirao 1995. i doktorirao je 2003. na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 2003-06. bio je docent na Univerzitetu BK.

Od jeseni 2005. godine angažovan je kao gostujući profesor na ISM University of Management and Economics u Viljnusu, Litvanija, na predmetima Finansijska tržišta i institucije i Biheviorističke finansije na osnovnim studijama, kao i na predmetu Teorija finansija na poslediplomskim studijama (sva tri predmeta na engleskom jeziku).

Od leta 2005. godine angažovan je kao predavač na brokerskom kursu, a od leta 2006. kao predavač na kursu za investicione savetnike i portfolio menadžere u organizaciji Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Komisije za hartije od vrednosti.

U periodu januar-maj 2006. boravio je na Haas School of Business, University of California, Berkeley, SAD, u cilju stručne edukacije i naučnog istraživanja iz oblasti ekonomije i finansija.

Tokom 1991. i 1992. godine boravio je na London School of Economics u cilju istraživačkog rada iz oblasti finansija. U periodu 1997- 2000. bio je član Upravnog odbora Beogradske berze.

U periodu 1996. - 1997. godine bio je direktor razvoja, a u periodu 1997. - 2000. godine izvršni direktor za poslove sa inostranstvom Karić banke u Beogradu.

Objavio je dve knjige - "Finansijski derivati" i "Portfolio menadžment:", kao i veći broj naučnih i stručnih radova.

Katarina Đulić je rukovodilac projekta unapređenja korporativnog upravljanja u Srbiji i Crnoj Gori u Međunarodnoj finansijskoj korporaciji (IFC), delu Svetske banke koji pomaže održivi razvoj privatnog sektora. Ona je docent na Fakultetu za Ekonomiju, Finansije i Administraciju u Beogradu. G-đa Đulić je diplomirala prava na Pravnom fakultetu u Beogradu. Magistrirala je prava (Northwestern University, School of Law) i državnu upravu (Harvard University, JFK School of Government) u Americi. Ima doktorat iz ekonomije sa Ekonomskog Fakulteta u Beogradu. Pre nego što se pridružila IFC-ju, g-đa Đulić je radila kao pravni savetnik firmama u Beogradu i Njujorku. Radila je u Ministarstvu Finansija Republike Srbije, prvo kao savetnik ministra a potom kao pomoćnik ministra za finansijski sistem. Radila je i u pravnom odeljenju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Londonu. G-đa Đulić je bila član upravnog odbora DDOR, Novi Sad, član nadzornog odbora Jubanke, Beograd i predsednik nadzornog odbora Centralnog registra za hartije od vrednosti Republike Srbije.

Prof. dr Branislav Mašić redovni je profesor za užu naučnu oblast Menadžment na FEFA i Univerzitetu Singidunum u Beogradu. Autor je prve knjige, udžbenika iz Strategijskog menadžmenta na prostorima bivše Jugoslavije (1996 god.). Bavi se istraživačkim problemima i drži nastavu iz sledećih predmeta: Strategijski menadžment, Principi menadžmenta, Liderststvo, Menadžment znanja, Upravljanje promenama, Menadžment malih i srednjih preduzeća i Preduzetničko liderstvo, na diplomskoj i poslediplomskoj nastavi na Singidunum Univerzitetu, a kao gostujući profesor držao predavanja na Univerzitetu u Novom Sadu (FTN), Univerzitetu u Podgorici (Ekonomski fakultet), Univerzitetu u Banjoj Luci (Ekonomski fakultet), Univerzitetu Istočno Sarajevo (Ekonomski Pale i Ekonomski Brčko), Univerzitetu BK u Beogradu, itd. Objavio je više knjiga i monografija iz navedenih oblasti, kao i oko 60 članaka u različitim časopisima. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu, a usavršavanja je obavio na RVB (Nedherlands International Institute of Management), danas je to MSM - Masstricht School of Management (1992), i IEDC- Bled School of Management (2003). U svojoj radnoj karijeri bio je direktor Uprave prihoda opštine Čajniče(1978), zamenik generalnog direktora BK Koncerna u Moskvi (1993-4), dekan Fakulteta za menadžment BK u Beogradu (2001-2005), prorektor za saradnju sa privredom Univerziteta Singidunum u Beogradu, a danas je dekan Poslovnog fakulteta Univerziteta Singidunum u Beogradu.

Prof. dr Miroljub Hadžić je redovni profesor na FEFA i na Poslovnom fakultetu Univerziteta Singdunum i predaje Poslovno bankarstvo. Ekonomski fakultet u Beogradu završio je 1981. godine, a magistrirao 1984. godine. U Institute of Social Studies u Hagu je tokom 1987/88 školske godine stekao zvanje M.A. in Deveolpment Studies. Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu je doktorirao 1990. godine. Izabran je 2003. godine u zvanje naučnog savetnika. Redovni je član Naučnog društva ekonomista Srbije i Saveza ekonomista Srbije. U periodu 1982 - 1991. godina bio je zaposlen u Saveznom zavodu za društveno planiranje. Od 1992. do 1997. radio je u Republičkom zavodu za razvoj, kao pomoćnik direktora za ekonomsku i razvojnu politiku. U periodu 1997-2000. je u Ministarstvu za ekonomsku i vlasničku transformaciju obavljao poslove pomoćnika i zamenika ministra. Od 2000-2003. godine u Kapital banci je radio kao pomoćnik generalnog direktora i generalni direktor. U periodu 2003-2005. godina bio je generalni direktor Predstavništva Mainl Capital Advisors AG, Beč (konsultantske kuće Meinl banke, Beč). Ima preko 80 objavljenih radova.

Nebojša Marić je redovni profesor statistike i matematike na FEFA. Godinu dana je radio kao statističar u Statističkom uredu UN i godinu dana kao programer u Međunarodnom kompjuterskom centru UN u Njujorku. Kao Fulbrajtov stipendista za postdoktorski naučnoistraživački rad na Colorado State University objavio je u SAD naučne radove sa koautorom F.A.Grejbilom predsednikom Američke Statističke Asocijacije.

Nebojša Marić je kao gimnazijalac osvojio titule prvaka Beograda i prvaka Srbije u matematici. Diplomirao je primenjenu matematiku na PMF kao student generacije. Tokom studija bio je stipendista Matematičkog instituta SANU. Uporedo je studirao Elektrotehnički fakultet gde je stekao naziv inženjera telekomunikacija. Magistrirao je na PMF. Doktorirao je statističke nauke na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je biran u sva zvanja i predavao više predmeta. Objavio je desetak knjiga.
Igrao je košarku za prvi tim Crvene zvezde i omladinsku reprezentaciju Srbije, a šah na prvoj tabli ekipe UN u ligi Njujorka.

Nebojša Marić je otac i prvi trener i menadžer najuspešnijem šahisti svih vremena naše zemlje Alisi Marić, kao i njenoj sestri bliznakinji Mirjani. Mirjana je bila višestruka prvakinja Jugoslavije i Kadetska prvakinja sveta u šahu, a u matematici tri puta prvak Beograda i jednom prvak Srbije. Alisa je osvajala medalje na šahovskim olimpijadama (2), svetskim (2) i evropskim prvenstvima (7).

Dr Olga Cvetanović je naučni savetnik (od 1993) i vanredni professornaFakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) u Beogradu (od 2003) gde predaje Upravljanje projektima i Upravljanje investicionim projektima. Predavala je takodje Komercijalni urbanizam na Univerzitetu „Braća Karić“ (1999-2001).

Doktorirala je (1984) i magistrirala (1977) na Ekonomskom fakultetu u Beograduna temama o oceni investicionih projekata i donosenju investicionih odluka. 1973 je bila na specijalizaciji u Francuskoj (ekonomija saobraćaja), a 1990 u Grčkoj (multimodalni transport). Ocenjivač je sistema kvaliteta i poslovne izvrsnosti, a završila je obuku u oblasti upravljanja životnom sredinom i u oblasti održive potrošnje. Kao istraživač je radila u Zavodu za ekonomiku saobraćaja u Institutu „Kirilo Savić"(1970-1978), a zatim u Intitutu za ekonomiku saobraćaja (1978-1987) u Beogradu. Od 1997 do 1991 je bila direktor Zavoda za ekonomiju saobraćaja u okviru Saobraćajnog instituta CIP, a od 1991 do 2001 pomoćnik generalnog direktora za naučnoistraživački rad.

U toku dugog naučnog i stručnog života učestvovala je u domaćim i međunarodnim projektima i objavila je veliki broj studija, članaka i knjiga, o privrednom razvoju i saobraćaju, o metodama za ocenu investicionih projekata, o saoraćajnoj politici, o eksternim troškovima i zaštiti životne sredine u saobraćaju, o evrospkim integracionim procesima u saobraćaju, itd. Tečno govori engleski i francuski jezik. Objavila je oko 30 radova na međunarodnim skupovima u oblasti saobraćaja i statistike, učestvovala sa radovima na nacionalnim skupovima ekonomista i statističara (preko 60) i organizovala oko 10 skupova o najinteresantnijim temema u oblasti ekonomije i saobraćaja. (ocena investicionih projekata, zaštita životne sredine, evropske integracije, kvalitet, multimodalni saobraćaj)