JEDNOG DANA

“JEDNOG DANA”: prvi klasni film studenata audio-vizuelne produkcije

Studenti treće godine audio-vizuelne produkcije završili su snimanje svog prvog klasnog filma “JEDNOG DANA” čiji scenario i režiju potpisuje Sava Reljin, kameru Ivan Stepanović, dok je ostatak klase studenata učestvovao u pripremama, produkciji i postprodukciji projekta: Stefan Vacić, Mihailo Milidragović, Aleksej Guberinić, Nađa Stojović, Anđela Abramović, Ivana Radovanović i Kristina Marjanac. Ovaj film govori o sazrevanju koje je ograničeno unapred određenim okvirima u potpunosti mimo težnji i želja likova, što je prikazano kroz niz situacija, trapavih improvizacija, ali i trenutkom dovoljno varljivim da promeni celokupan tok priče.

Hvala svim studentima na požrtvovanosti i velikoj odgovornosti koju su preuzeli na sebe. Takođe, hvala glumcima koji su prihvatili da igraju u studentskom filmu, a posebno našem dragom kolegi Svetozaru Cvetkoviću. Hvala Košarkaškom savezu Srbije na pomoći u realizaciji i svima koji su pomogli. Film je još uvek u montaži, a mi jedva čekamo!“, reči su Bojane Maljević povodom završetka snimanja ovog kratkog igranog filma. S obzirom na to da je “Jednog dana” istovremeno i značajan korak u karijerama naših studenata, razgovarali smo sa njima o najsnažnijim utiscima koji ih vežu za realizaciju ovog projekta.

Koliko vam je značio zajednički rad? Šta biste izdvojili kao najjači utisak tokom ovog procesa?

SAVA RELJINZa mene, “Jednog dana” je najambiciozniji film do sada, ali u isto vreme i film kojem sam najtemeljnije pristupio. Tokom celog projekta – počevši od rada na scenariju i rediteljskom postupku sa profesorom Đurđevićem i profesorkom Nešković, preko spremanja projekta za klasni pičing i višenedeljnih priprema sa kolegama, pre svega Ivanom i Stefanom, pa sve do samog snimanja – bilo je jasno da je u pitanju prilično krupan zalogaj. Trenutno se nalazimo u procesu postprodukcije i, gledajući unazad, drago mi je zbog toga što je ovo klasni film, posebno kada se prisetim da sam bio spreman da ga realizujem i nezavisno od rezultata piča na kojem smo prezentovali svoje ideje. Sada mi je apsolutno jasno da bi tako nešto bilo neizvodljivo. Učešće i trud cele klase, kao i podrška fakulteta su za ovaj film bili dragoceni. Siguran sam da je iskustvo stečeno na ovom završnom ispitnom radu zaista mnogo značilo svakome od nas, a verujem da je rezultat našeg rada pravi pokazatelj toga koliko smo u protekle dve godine naučili i napredovali.

IVAN STEPANOVIĆ: Snimanje našeg prvog klasnog filma naučilo me je dosta. Prvo, da nije lako uopšte snimiti film. Gledajući i učestvujući na profesionalnim snimanjima tokom prethodne dve godine shvatio sam koliki trud i rad mora biti uložen u kreiranje jednog igranog sadržaja. Tek sada, posle završetka filma “Jednog dana” sam zaista razumeo šta sve to podrazumeva. Potpuno je drugačije raditi u filmskoj ekipi od organizovanja čitavog snimanja. Zajedno sa kolegom Stefanom Vacićem, kao producenti filma, morali smo da se bavimo svim aspektima organizacije ovog projekta. Od podele zaduženja kolega sa klase, angažovanja eksternih članova ekipe, pronalaženja sredstava potrebnih za realizaciju projekta do nabavljanja keteringa kako bi ekipa svaki dan imala obrok. Osim fakulteta, podršku smo dobili i od Košarkaškog saveza Srbije, OŠ Josif Pančić, KK Zemun, Pizza Plus, Domaćih kiflica, FitProTeam-a zbog čega smo zaista ponosni. S obzirom na to da sam sa kolegom Savom Reljinom počeo pripreme i razgovore u vezi sa fotografijom na vreme, kada smo došli na set straha nije bilo. Knjiga snimanja je bila kompletna i precizna, što je mnogo pomoglo i ubrzalo čitav proces. Shvatio sam da je i na malo više “kreativnim” pozicijama dobra priprema zaista nezamenljiva. Ponosan sam na čitavu klasu i uspeh koji smo ostvarili do sada. Ovaj film će zaista biti dokaz da mala grupa ljudi koja voli ono što radi, može da uradi mnogo. Zahvalio bih se upravi fakulteta, kao i našim profesorima na podršci koju smo dobili tokom pripreme i realizacije ovog projekta.

Comments are closed.