Rizici demografskih promena u Centralnoj i Istočnoj Evropi

Prezentacija ključnih nalaza studije MMF-a “Rizici demografskih promena u Centralnoj i Istočnoj Evropi“

Prezentacija ključnih nalaza studije MMF-a “Rizici demografskih promena u Centralnoj i Istočnoj Evropi održana je od strane g-dina Ruifeng Zhang (MMF, Vašington), jednog od autora studije, u ponedeljak 18. novembra u prostorijama FEFA fakulteta.

Rifeng Zhang

Nakon prezentacije usledila je panel diskusija o socio-ekonomskim posledicama diskutovanih promena u kojoj su učestvovali uvaženi govornici dr Nikola Altiparmakov (Fiskalni savet Republike Srbije), dr Kori Udovički (CEVES), dr Francine Pickup (UNDP), prof. dr Milojko Arsić (Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu) i prof. dr Milan Nedeljković (FEFA) u ulozi moderatora.

Ovaj događaj, u organizaciji CEVES-a i FEFA fakulteta, istakao je u prvi plan nepovoljne tekuće i buduće demografske trendove na podnebljima Centralne i Istočne Evrope i ukazao na posledice istih na tržište radne snage, javnu potrošnju, agregatnu produktivnost i privredni rast.

Očekivani pad broja stanovnika u ovim zemljama (usled veće emigracije i niske stope prirodnog priraštaja) može dovesti do smanjenja ponude radne snage, što politike usmerene na povećanje nataliteta i povećanje stope participacije potencijalno neće biti u stanju da nadoknade, dok starenje stanovništva u proseku može da poveća pritisak na javnu potrošnju, posebno u domenu izdataka za zdravstvene zaštitu i penzije. “Neki od vas se možda pitaju zašto raste stopa smrtnosti s obzirom na to da ekonomija, životni standard i kvalitet usluga naspreduju, a verovatnoća smrti za svaku starosnu grupu opada sa poboljšanjem medicine i implicira duži životni vek. Međutim, ovde se ujedno nalazi i razlog – sa dužim životnim vekom populacija stari, i stopa mortaliteta, za razliku od stope nataliteta, raste“, objasnio je g-din Zhang.

Prema studiji, može se očekivati da agregatna produktivnost počne da opada ukoliko prosečna starost stanovništva dostigne prag iznad 50. ili 55. godine. Uzimajući u obzir sve navedene potencijalne promene, demografski trendovi mogu imati snažan negativan uticaj na privredni rast, proces ekonomske konvergencije i uvećanje makroekonomskih neravnoteža.

U diskusiji koja je usledila, govornici su bili saglasni u pogledu potencijalnih negativnih efekata koji se mogu očekivati usled demografskih promena u narednih 30 godina i potrebi da se na njih već sada reaguje odgovarajućim merama ekonomske i socijalne politike. Istaknut je značaj jačanja domaćih institucija i vladavine prava kao faktora koji u velikoj meri utiču na proces emigracije. Osim toga, pomenute su potrebe jačanja ruralne ekonomije, unapređenja lanaca vrednosti i bolje dizajnirane državne podrške za istraživanja i razvoj,  kako na nivou zemlje tako i na nivou pojedinačnih regiona. Učesnici su ukazali na potencijalno ograničene efekte finansijskih stimulacija za povećanje nataliteta i potrebu za izmenama date politike koje mogu dati veće rezultate. Istaknuto je i odsustvo imigracione strategije u Srbiji koja može biti potencijalno značajno sredstvo kojim se očekivane negativne demografske promene mogu ublažiti. U domenu makroekonomskih politika, istaknut je značaj održavanja makroekonomske ravnoteže, ali i potreba za merama monetarne i fiskalne politike koje mogu da podrže više stope privrednog rasta bez ugrožavanja ostvarene stabilnosti.

 

 

 

Comments are closed.