Studenti o praksi na snimanju nove igrane serije „Dug moru“

Studenti druge godine Audio-vizuelne produkcije postali su deo velikog projekta – nove serije režisera Gorana Gajića “Dug moru”, u produkciji Monte Royal Pictures.

Anđela Abramović, Nađa Stojović, Ivan Stepanović i Mihailo Milidragović imali su priliku da provedu 30 dana na poluostrvu Luštica u Crnoj Gori, u profesionalnoj filmskoj ekipi sa svojim mentorima prakse Bojanom Maljevićem producentom i Slobodanom Pavićevićem, direktorom serije – da provere i primene kroz praktičan profesionalni rad, ono što su naučili posle svih položenih ispita sa prve godine studija FEFA fakulteta.

Studentkinja Kristina Marjanac nije bila sa njima na snimanju, ali je obavljala bitan deo posla iz Beograda što je, prema njenim rečima, predstavljalo poseban izazov. Tim povodom, razgovarali smo sa njima o utiscima koje im je donelo ovo profesionalno iskustvo.
“Bila sam asistent koordinatora produkcije i svoje zadatke sam izvršavala iz Beograda. To je bilo dodatno zanimljivo jer, uprkos udaljenosti i snimanju u drugoj državi, u potpunosti sam bila upoznata sa aktivnostima na setu u Crnoj Gori. Ovo je bila prilika da zaista doživimo posao kojim želimo da se bavimo, što je svakako značajnije u odnosu na teoretska znanja. Dobra strana ovog fakulteta, tj. ovog smera jeste definitivno u tome što od samog početka radimo s ljudima koji nas uče poslu – a oni taj posao rade svakog dana – te ne samo što imamo priliku za praksu od prvog trenutka, već imamo i zaista sveže informacije iz sveta filma”, rekla je Kristina.


Goran Gajić, reditelj: Naša je ekipa na Rosama imala specijalni sastojak, a to su bili naši studenti. Njihova energija, entuzijazam, šarm, posvećenost , predanost , kreativnost i mladost, učinili su svaki radni dan zanimljivijim, lakšim i boljim. Anđela, Nađa, Mihailo i Ivan su svojim talentom pomogli da ovaj projekat bude najbolji sto može biti i za to sam beskrajno zahvalan. Nadam se da je i njima ovo iskustvo pomoglo da prepoznaju, definišu i razviju vlasitite , neosporne talente i hrabro, sa sigurnošću krenu u nove, svoje projekte, i počnu svoj filmski život.


A kako opisuju ovo iskustvo studenti koji su sve vreme bili na samom setu? Studentkinja druge godine Nađa Stojović, bila je pozvana da vrši dužnost asistenta produkcije i puna je dobrih utisaka:

“Jako sam srećna i zahvalna zbog prilike i mogućnosti da ispratim jedan ovako ozbiljan projekat do kraja. Celokupni rad koji sam tom prilikom obavljala je bilo jedno vredno i korisno iskustvo. Pre nego što sam došla na snimanje, očekivala sam da ću biti manje direktno uključena u rad ekipe, a desilo se potpuno suprotno. Dobijala sam razne zadatke, a istovremeno sam i posmatranjem naučila mnogo. Nakon završetka snimanja, odlazila bih u kancelariju i bavila se papirologijom. Na teorijskim predavanjima na fakultetu o ulogama članova ekipe na setu stekla sam osnovno znanje, ali sve do sada nisam uspela da vizualizujem dužnost svakoga od njih i znam da više neću imati bilo kakve nedoumice. Sigurna sam da će mi ovo, kao i iskustvo koje stičemo radom na studentskim vežbama, pomoći u daljem radu. Lepo je bilo učestvovati na ovom projektu, upoznati sve te ljude i postati član ekipe”, objasnila je Nađa.

Slične utiske sa snimanja poneo je i Ivan Stepanović koji je obavljao dužnosti asistenta produkcije i fotografa, dok je njegov kolega sa klase Mihailo Milidragović bio asistent režije. Kao i Nađa, Ivan ističe važnost prisustva na snimanju i učestvovanje na samom setu tokom kojeg je uvideo značaj svakog od članova ekipe.

“Ovo je zaista bilo jedno neprocenjivo iskustvo koje nijedan broj predavanja ne može zameniti. Neke stvari se naprosto samo mogu doživeti na setu, odnosno kada si član ekipe. Napokon sam shvatio šta zaista rade pomoćnik reditelja, direktor filma, producent ili vođa snimanja. Takođe sam razjasnio koji sektor je zadužen za šta i kako oni međusobno sarađuju (npr. scena i kamera ili scenografi i rekviziteri). Naučio sam i da nije uvek lako parkirati sva vozila na objektu, uspostaviti agregat i ketering i koliko su svi delovi jedne velike ekipe podjednako važni za uspešnost finalnog proizvoda. Takođe, sada razumem na šta ljudi misle kada kažu da je film “živa stvar”. Konstantno se nešto dešava, problemi se pojavljuju i rešavaju, a nekada se prave kompromisi kada nije moguće doći do rešenja. Raspoloženje i kohezivnost ekipe je jako bitno, pogotovu na dužim snimanjima. Veliki broj stvari se može zapaziti kada neko prvi put prisustvuje “pravom” snimanju. Svakako je bilo i teških momenata. Naučio sam šta znači radni dan od 14 sati, kao i da sektor produkcije, za razliku od ostalih sektora, nikad nema slobodan dan. Uvideo sam i kako greške jednog od sektora mogu potpuno zaustaviti čitavo snimanje i koliko je zaista saradnja istih apsolutno krucijalna za uspeh jednog projekta. Zahvalan sam fakultetu i profesorki Bojani Maljević što su nam omogućili ovu sjajnu praksu i nadam se da će ubuduće biti još sličnih prilika za učenje”, ispričao je Ivan.