Aleksandar Vučković: Takmičenja uče studente da je najbitnije ne odustati

Aleksandar Vučković je asistent na predmetima Osnovi menadžmenta i Strategijski menadžment na FEFA fakultetu. Takođe je radio u nekoliko preduzeća na poslovima saradnika za upravljanje projektima, analitičara, menadžment konsultanta i saradnika za odnose s javnošću, a trenutno je student doktorskih studija na FON-u. Prethodne dve godine, studentima FEFA fakulteta je mentor prilikom takmičarskih priprema, i u tom periodu je čak dvadeset studenata ostvarilo zapažene rezultate na takmičenjima kao što su Case Study Challenge u Privrednoj Komori Srbije, Procter & Gamble CEO Challenge, Peaktime, L’Oreal Brandstorm, KPMG Ace the Case… Povodom izuzetno uspešne godine koja je iza nas, razgovarali smo sa Aleksandrom o tome koliko su takmičenja značajna i zašto je važno steći ovu vrstu iskustva.

Možete li da nam opišete kako izgledaju pripreme za takmičenja i koliko je vremena potrebno da bi studenti bili spremni?

Aleksandar Vučković: Sam program FEFA fakulteta je napravljen u skladu sa nastavnim programom Harvarda, što podrazumeva primenu metode studije slučaja i raznovrsne radionice na kojima rešavamo poslovne probleme kroz diskusiju i vrlo konkretne primere iz prakse-to znači da studenti već na redovnoj nastavi dobijaju znanje koje je primenljivo. Kao mentor, posebnu pažnju pridajem savladavanju komunikacionih veština i veština prezentovanja, koje se često izvode i na engleskom jeziku. Ove veštine su podjednako bitne kao i samo rešavanje slučaja.

“Sve to doprinosi njihovom individualnom razvoju uz neoboriv dokaz njihovog znanja”

Studenti kojima ste bili mentor, osvojili su brojne nagrade i priznanja i to u raznovrsnim oblastima. Šta je sve potrebno da bi se postigao dobar rezultat? Postoji li nešto što je presudno bez obzira na vrstu i oblast o kojoj se radi?

Aleksandar Vučković: Da, iako se oblasti takmičenja na kojima smo bili uspešni kreću od ekonomije i finansija, preko menadžmenta, marketinga do digitalnih tehnologija, postoji zajednički imenitelj, a to je neodustajanje, odnosno prevazilaženje prepreka. Takođe, bitni faktori su i talenat, spremnost, znanje, razmišljanje izvan okvira i kreativnost. Sve navedeno je potrebno kako bi rešenje bilo inovativno – ta karakteristika je postala neophodna. Moram da naglasim da većinu ovih stvari studenti razvijaju na fakultetu, ali je ipak presudna njihova volja, a mi smo, naravno, tu da ih podržimo i motivišemo i doprinesemo razvoju njihovih liderskih sposobnosti.

S obzirom na to da ste i sami tokom studiranja učestvovali na brojnim takmičenjima, možete li da uporedite tadašnju organizaciju sa današnjom? Šta se promenilo?

Aleksandar Vučković: Neprestano se povećava broj takmičenja. Poslednjih godina je akcenat sve više na digitalnim tehnologijama – rešenjima u oblasti digitalnog marketinga, primene informacionih sistema u poslovanju, razvoja mobilnih aplikacija i to podrazumeva upućenost u funkcionisanje novih procesa i tehnologija. Na primer, ne samo znanje iz ekonomije, nego i iz digitalne ekonomije… Jednostavno, sve oblasti su sada pod uticajem i u kontekstu digitalne transformacije. Potrebno je znati i razumeti važnost tog koncepta kako bi se dosadašnja znanja i veštine prilagodila novom dobu.

Koliko je važan ovakav tip iskustva? Na koji način ona utiču na studente?

Aleksandar Vučković: Utiče na više načina – osim toga što usavršavaju znanja i veštine, dobijaju zadatke koji su bliski realnim problemima – stavljaju na test svoje analitičko razmišljanje i kreativnost. Primetio sam da postaju sigurniji i aktivniji na samoj nastavi, a njihovo razmišljanje doseže viši nivo zrelosti, što se odražava i na sama rešenja zadataka. Ova vrsta iskustva bitna je i zbog kontakata – oni šire poznanstva sa ljudima iz poslovnog sveta i dobijaju priliku za prakse, zaposlenja, putovanja, besplatne obuke ali i novčane nagrade. Takođe, što je vrlo važno, upoznaju kolege sa drugih fakulteta i razmenjuju svoja znanja. Sve to doprinosi njihovom individualnom razvoju uz neoboriv dokaz njihovog znanja.

“…Iako se oblasti kreću od ekonomije, preko menadžmenta, marketinga do digitalnih tehnologija, postoji zajednički imenitelj, a to je neodustajanje, odnosno prevazilaženje prepreka”

Nastava na FEFA fakultetu je organizovana po metodi studije slučaja. Šta je karakteristično za ovaj oblik i koja je razlika u odnosu na klasičan način obrazovanja?

Aleksandar Vučković: Na predavanjima, studenti usvajaju teorijski deo gradiva, a zatim na vežbama rade studije slučaja. Oni dobijaju zadatke iz realne poslovne prakse, odnosno probleme sa kojima se suočavaju firme, što ujedno predstavlja pripremu za tržište rada. Zadatke rešavamo zajedno, odnosno, profesor je tu da usmerava studente, dok oni putem diskusije i razmene mišljenja zajednički idu ka rešenju. Uloga profesora je u suštini slična ulozi moderatora koji istovremeno treba da ih motiviše. Na taj način se vežba kritičko sagledavaje problema, analiza svih relevantnih faktora, osmišljavanje predloga rešenja, njihovo javno iznošenje i obrazloženje i na kraju donošenje odluke o izboru najboljeg rešenja – na ovaj način učimo studente kako da sami dođu do najboljih rešenja poslovnih problema jer je dokazano da je učenje putem otkrića najbolji metod, a cilj je da studenti po završetku studija u svojim biznisima i bilo kom drugom poslu znaju da primene stečeno znanje i kompetencije. Takmičenja su dodatak onome što radimo sa njima, vrsta treninga i dodatni izazov.