Petar Jovanović je diplomirani multimedijalni reditelj i docent na FEFA fakultetu gde između ostalog predaje predmete video igre i produkcija video igara. Svoju profesionalnu karijeru gradio je u različitim oblastima umetnosti – u pozorištu, na televiziji, filmu – dokumentarac “Zemlja vajaje”, njegov diplomski rad, nagrađen je i između ostalog, Zlatnom medaljom grada Beograda na 52. festivalu kratkog metra. U međuvremenu, i video igrice su postale njegova okupacija, pa je tako od 2012. do 2014. radio u kompaniji za produkciju video igara i uporedo učestvovao u realizaciji drugih animacija koje su ostvarile zapažen uspeh na svetskom nivou. Bez obzira na vrstu režije kojom se bavi, njegovo uverenje je da publika ne sme da se dosađuje, što treba postići zanimljivim sadržajem, a ne prostim zabavljanjem. Kakva je budućnost video igara, koliko se razlikuje njihova “publika” i gde je mesto igara u kreativnoj industriji, popričali smo sa prof. Petrom Jovanovićem.
Vi ste prvenstveno reditelj, kako ste se našli u ovoj industriji zabave?
Petar Jovanović: Režiju sam diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi prof. Bora Draškovića, čiji je pristup ovoj umetnosti bio upravo multimedijalan. Na akademiji smo podjednako izučavali pozorište, film, radio i televiziju. Režiju doživljavam kao umetnost koja se realizuje u različitim medijima, pa tako i u video igri. Rediteljsko istraživanje različitih medija doživljavam kao priliku za razvijanje intelekta i kreativnosti. Bez obzira u kojoj se grani industrije zabave ostvarujete, morate slediti uslovnosti datog medija i poštovati pravila svog rediteljskog zanata, dok istovremeno gurate svoju kreativnost preko zadatih ograničenja.
U čemu je razlika između scenarija za igrani film i scenarija za video igru?
Petar Jovanović: I film i video igra se oslanjaju na narativ, na priču kroz koju vodimo gledaoca odnosno igrača. U tom pogledu nema razlike između scenarija za film i video igru. Ono što ipak scenario za video igru mora da predvidi jeste interaktivnost. Igrač mora da ima utisak da utiče na razvoj priče, da je on glavni junak i da sam stvara svoju priču u okolnostima koje mu igra nudi.
Studenti druge godine Audio-vizuelne produkcije dobijaju predmet VIDEO IGRE. Šta će učiti i šta je cilj ovog predmeta?
Petar Jovanović: Predmet VIDEO IGRE ima za cilj da studente upozna sa istorijom i osnovnim zakonitostima ovog kreativnog medija, da ih obuči da posmatraju ovaj medij u kontekstu razvoja kreativne industrije, podstakne da istražuju njegove potencijale (kako kreativne, tako i tržišne). Konačno, studenti se kroz ovaj predmet upoznaju sa tehnologijom produkcije video igara, što im omogućava da razmišljaju u pravcu pokretanja sopstvene produkcije ili pronalaženja svoje uloge kreativnog producenta u postojećim timovima i kompanijama.
Imali ste priliku da vidite filmove studenata koji su završili prvu godinu kojima ćete sada predavati. Kakav su utisak ostavili na Vas?
Petar Jovanović: Prijatno sam iznenađen zrelošću koju su kroz svoje radove pokazali ovako mladi ljudi. Zrelost vidim u njihovom razumevanju filmskog medija, što je svakako rezultat rada predavača sa kojima su proveli (svega) dva semestra. Ono što me još više raduje jeste njihova zrelost u posmatranju sveta koju izražavaju kroz svoje filmove. To je dodatna vrednost procesa koji su prošli na prvoj godini studija. Nisam siguran koliko je pedagoški ispravno da otkrivam koja očekivanja imam od ovih mladih ljudi. U svakom slučaju, bilo mi je zadovoljstvo da ih upoznam kroz njihove radove i biće mi još veće zadovoljstvo da kroz rad sa njima pružim svoj doprinos formiranju budućih profesionalaca i mojih budućih kolega.
Kakva je perspektiva video igara, odnosno Kreativne produkcije u svim njenim segmentima, na našem i svetskom tržištu?
Petar Jovanović: Budućnost medija video igre određena je tehnološkim napretkom. Iz ove perspektive možemo da slutimo dalji progres tehnologija virtualne i proširene realnosti, kao i napretka u domenu programiranja. Ovo poslednje je jedan od glavnih aduta našeg tržišta u svetskoj utakmici. IT kompanije imaju sve veći udeo u domaćoj ekonomiji, a dobar deo njih je specijalizovan za proizvodnju video igara, ali i vizuelnih efekata. Takođe, još jedna grana kreativne industrije koja se oslanja na razvoj kompjuterske tehnologije je kod nas u porastu, a to je 3D modelovanje i animacija. Domaći studiji koji se bave ovom industrijom imaju ogromnog uspeha na svetskom tržištu i tu postajemo zaista prepoznatljivi. Očigledno je da smo u okvirima kreativnih industrija, bar za sada, konkurentni upravo u ovim njenim granama koje su usko vezane za razvoj IT tehnologija. Posmatrajući tendencije globalnog tržišta kreativnih industrija, možemo biti sigurni da ćemo još dugo biti “u poslu”, te da će potreba za školovanim stručnjacima kakvi su, na primer, kreativni producenti, biti sve veća.
Nazad
