Prof. dr Zoran Čajka na osnovnim studijama FEFA predaje engleski poslovni jezik od 2006. godine. Stekao je tri naučna i stručna zvanja u Srbiji (doktor nauka o menadžmentu, profesor engleskog jezika i književnosti i naučni i stručni prevodilac za engleski jezik) i dva naučna zvanja u SAD (magistar i doktor nauka u oblasti poslovnog upravljanja na smeru za međunarodni marketing). Objavio je tri naučne i stručne monografije, dva rečnika i preko 50 naučnih i preglednih radova iz oblasti marketinga, ekologije i lingvistike. Njegov drugi objavljen rečnik je ujedno povod našeg razgovora: The dictionary of unwonted English words je jedinstveno delo koje obuhvata 68.000 odrednica sa preko 85.000 značenja i objašnjenja retkih, zaboravljenjih, zastarelih i teških engleskih reči iz različitih naučnih oblasti. Više o ovom jedinstvenom delu, saznajte u intervjuu.
Šta vas je podstaklo na traganje za retkim rečima?
Zoran Čajka: veliki sam ljubitelj reči, posebno reči koje se retko pojavljuju u jeziku. Epeolatrija, odnosno obožavanje reči, oduvek me je privlačila. Poznato je da engleski jezik raspolaže izuzetno bogatom leksikom. Pisani tragovi ovoga jezika potiču još od desetog veka, tako da možete da zamislite bogatstvo jezičkog fonda ovoga danas najrasprostranjenijeg i najpoznatijeg svetskog jezika. Čitanje knjiga na engleskom jeziku jeste moja velika pasija i naravno poznavanje reči koje nisu uobičajene u jeziku. Tokom čitanja nailazio sam na reči čija značenja nisam mogao da pronađem u standardnim rečnicima. Stoga sam morao da konsultujem druge izvore (rečnici, enciklopedije, stručna literatura, veb-sajtovi, itd.) u kojima bih, ponekad sa poteškoćama, pronašao odgovarajuća značenja. U poslednje četiri decenije pročitao sam oko hiljadu knjiga na engleskom jeziku i tokom čitanja pažljivo sam beležio nesvakidašnje reči i izraze. Do sada sam ispisao više desetina svezaka. Naravno, to bogatstvo reči koje sam pronašao u delima pisaca svih književnih rodova želeo sam da sistematizujem i pretvorim u rečnik koji će biti dostupan svim ljubiteljima bogate engleske leksike. Na taj način želeo sam da podelim svoj entuzijazam i ljubav prema engleskom jeziku sa svima koji nedvosmisleno cene jezičko bogatstvo ovoga jezika. Kada kažem sa svima, to znači i sa još brojnijim čitaocima izvan Srbije, pošto je rečnik napisan na engleskom jeziku.
Kako biste najpre opisali jedinstvenost rečnika s obzirom na to da slično delo zaista ne postoji na tržištu?
Zoran Čajka: Rečnik obuhvata 68.000 odrednica sa preko 85.000 značenja i objašnjenja retkih, zaboravljenjih, zastarelih i teških engleskih reči iz mnogih oblasti nauke: književnosti, tehnike, istorije, botanike, zoologije, arhitekture, filosofije, arheologije, lingvistike, dijalekte, itd. Svaku odrednicu prati fonetski izgovor i sva objašnjenja su na engleskom jeziku. Rečnik je u potpunosti napisan na engleskom jeziku (Posveta, Uvodni deo, Fonetski simboli korišćeni u rečniku, Lista skraćenica, Korišćeni izvori, Informacija o autoru). Prikazana je vrsta glagola, nepravilna množina imenica, kao i vrsta reči.
Rečnik je takođe jedinstven po naslovu i ukupnom broju odrednica koje opisuju nesvakidašnje engleske reči. Danas u svetu ne postoji rečnik koji u naslovu ima naziv The Dictionary of Unwonted English Words. Kolokacija unwonted words prvi put se spominje 1579. godine u delu Edmunda Spensera “The Shepherd’s Calender”. Rečnik je izdala i štampala naša poznata izdavačka kuća „Službeni glasnik“ na 1.356 strana. Celokupan tekst je napisan sa blizu 900.000 reči (Tolstojev roman “Rat i mir” ima 587.287 reči), odnosno preko 5.76 miliona karaktera. Na svetskom tržištu postoje slični rečnici, većina bez fonetskog izgovora, ali ovaj rečnik je u vrhu leksikografskih dela po broju obrađenih odrednica u jednom tomu. Čuveni svetski izdavač Oxford University Press izdao je sličan rečnik sa 10.000 odrednica, dok je britanski izdavač Hutchinson objavio rečnik pod naslovom “Dictionary of Difficult Words” sa oko 16.000 odrednica.
Najveći broj reči koje su prikazane u rečniku mogu se naći samo u velikim enciklopedijskim rečnicima i stručnoj literaturi. Rečnik obuhvata veliki broj reči iz engleskog i neengleskog govornog područja koje su ušle u engleski jezik u rasponu od gotovo hiljadu godina. Ovo je prvi rečnik u potpunosti napisan i objavljen na engleskom jeziku u Srbiji od strane domaćeg autora. Pisanje rečnika, zajedno sa korigovanjem teksta, trajalo je intenzivno pune četiri godine, odnosno oko 3.000 sati.
Koje zanimljivosti biste izdvojili?
Zoran Čajka: Ima ih puno. Na primer, rečnik prikazuje 67 reči koje se završavaju na –ocracy, odnosno koje opisuju neki tip vladavine ili upravljanja (npr. thalassocracy – kontrola mora, albocracy – vladavina belih ljudi, chirocracy – vladavina čvrste ruke, cottonocracy – vladavina bogatih trgovaca pamukom, neocracy – vladavina amatera, itd.) Zatim, 27 reči koje opisuju prideve sa završetkom na –loquent, odnosno koje opisuju govor (npr. somniloquent – koji govori u snu, tardiloquent – koji govori lagano, largiloquent – koji govori pompezno, pauciloquent – koji je škrt na rečima, vaniloquent – koji govori tašto, veriloquent – koji govori istinito, melliloquent – slatkorečiv, itd.). U rečnik su ušle i reči sa naših prostora, kao npr. kolach (kolač), bokal (bokal), borek (burek), jelick (jelek), opanka (opanak), pech (peć), itd. Devedeset reči u rečniku završavaju se na –mancy, odnosno opisuju način proricanja sudbine, kao npr. anthracomancy (način na koji gori ugalj), austromancy (način na koji duva vetar), alectryomancy (način na koji kokoška kljuca zrnevlje), itd. Nijedan standardni rečnik engleskog jezika na prikazuje navedene primere.
Nazad
