Kopaonik biznis forum 2021. godine – osvrt na zapadni Balkan i makroekonomsku poziciju Srbije usled Covid-19 krize

Kopaonik biznis forum 2021. godine – osvrt na zapadni Balkan i makroekonomsku poziciju Srbije usled Covid-19 krize

Kao i svake godine, studenti i profesori FEFA fakulteta imali su priliku da uzmu učešće na Kopaonik biznis forumu, najvećem regionalnom skupu kreatora ekonomskih politika i ekonomskih stručnjaka, predstavnika poslovnih asocijacija, komora i predstavnika vlasti. U prva dva uvodna panela moderatori su bili profesori FEFA –  prof. dr Dušan Vujović, konsultant Svetske banke i prof. dr Nebojša Savić, predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije. Sudeći po aktuelnoj situaciji, ovogodišnji 28. po redu skup se održao u “hibridnoj” formi, bez prisustva publike. Forum je održan u hotelu Metropol Palace u Beogradu, od 24. do 27. maja. 

Zapadni Balkan i njegov razvoj, aktuelna situacija sa Covid-19 krizom, makroekonomska pozicija Srbije, politike oporavka i pogled na potencijalni izgled postkriznog perioda, bile su neke od glavnih tema.

Na prvi pogled, Covid-19 krizu doživljavamo kao zdravstvenu krizu, međutim ona ima duboke društvene, ekonomske i kulturne posledice jer nakon nje, izvesno je da svet više neće biti isti“, ističe prof. Savić dodajući kako se trenutna kriza u velikoj meri razlikuje od Velike recesije iz 2008. godine čije je dominantno obeležje tada bila finansijska kriza. Za razliku od toga, Covid-19 kriza nije prirodna nepogoda, niti nanosi štetu fizičkom kapitalu – uprkos tome, ona je ozbiljno narušila lance vrednosti i lance snabdevanja. Istovremeno, njen globalni uticaj i jačina „udara“ na sve privrede bitno je razlikuju od svih prethodnih kriza.

Na panelima se diskutovalo i o drugim srodnim temama, međutim, pitanje koje je dobilo najveću pažnju glasilo je „Da li je Covid-19 kriza do sada najteža kriza sa elementima biološkog rata?“. Budući da različiti profili ljudi učestvuju na forumu, osim razmatranja iz ekonomskog ugla, učesnici su zašli u i svet književnosti, osvrnuvši se na izjavu našeg čuvenog dramskog pisca Dušana Kovačevića, koji nas je na samom početku tekuće krize upozorio da „Covid 19 predstavlja žuti karton koji je čovečanstvu dala priroda – budući da smo je dugo uništavali“.

Profesori Vujović i Savić ukazuju na to da su centralne banke širom sveta, prvo FED, a potom i naša Narodna banka, odmah reagovale sa ekspanzivnom monetarnom politikom, putem raznih instrumenata, što je predstavljalo prvu liniju odbrane, a sve to sa ciljem da se obezbedi visoka likvidnost finansijskog sistema, sa posebnim akcentom na održavanje likvidnosti privatnog sektora - posebno malih i srednjih preduzeća. Drugu liniju odbrane predstavlja ekspanzivna fiskalna politika, čija je uloga bila da se ne ostvari nagli pad zaposlenosti, da se umanje zdravstveni izdaci i podstakne privredna aktivnost kroz ulaganje u infrastrukturu, uz naglasak na ekološko-energetsku efikasnost, odnosno na obnovljive izvore energije.

MMF poručuje da su tokom 2020. godine globalne fiskalne podrške premašile 16.000 milijardi dolara, dok su novčane podrške kroz smanjivanje kamatnih stopa i druge mere koje su sprovodile Centralne banke širom sveta, premašile 10.000 milijardi dolara.

Gobalno zdravlje je postala ključna tema u 21. veku, uz dominaciju biologije“, objašnjava prof. dr Savić. 

Da je ova kriza do sada imala razorne efekte na privrede širom sveta, vidimo po tome što globalni fiskalni deficit u 2020. godini iznosi preko 10.000 milijardi dolara, odnosno preko 10% BDP-a u svetu, dok se kumulativni nivo, za period od 2020 do 2023. godine, očekuje da će biti oko 30.000 milijardi dolara, odnosno preko 30% BDP-a.

MMF je za Srbiju predvideo globalni rast u 2021. godini od 6%, dok se očekuje da će u 2022. godini biti 4,4%. Takođe, Srbija je u prvom kvartalu u 2021. godini zabeležila rast BDP-a od 1,2% međugodišnje  i tako dostigla predkrizni nivo GDP-a zahvaljujući efikasnim ekonomskim politikama fokusiranim na održavanje makroekonomske stabilnosti, što je mali broj država u svetu uspeo da realizuje. 

„Ova kriza u globalnim okvirima ima oblik slova K, što do sada nije bio slučaj u globalnoj privredi. Međutim, kada se radi o Srbiji, ona ima oblik slova V, što znači da je posle naglog pada GDP usledio i brzi oporavak. Po tome je Srbija jedinstvena u svetu, što se odnosi na još samo nekoliko zemalja. Time je za sada obezbedila brzi oporavak od Covida-19. Naravno, još uvek ostaje velika neizvesnost u pogledu globalnog oporavka, a u tom sklopu i srpske privrede“, rekao je prof. Savić.

Svi se pitaju kada će biti kraj krize, a ekonomski stručnjaci ističu da ga ubrzo možemo očekivati, međutim, postavlja se glavno pitanje –  Kako tri glavna principa sprovesti u delo –  izdržati fiskalnu podršku dok kriza traje, preći sa kriznih elemenata na oživljavanje, stabilizaciju i relativizaciju privrednih tokova, kao i obezbediti strukturne promene koje će omogućiti i pojedinačnim zemljama i svetskoj privredi da se uhvate u koštac sa nasleđenim strukturnim problemima, izazovima i prekinutim talasom 4. industrijske revolucije.

Došlo je vreme kad ne treba gledati na fiskalnu kasu, nego dati da „brod ne potone“, pa u vezi sa tim, sada je potrebno to pratiti izdašnom monetarnom politikom koja će omogućiti da fiskalne mere budu održane na duži rok“, zaključio je prof. Vujović i dodao kako su uz fiskalnu podršku privrede neophodne i strukturne promene praćene „zelenom ekonomijom“, odnosno posebnim naglaskom na zaštitu okoline, energetsku efikasnosti i uopšte zelene programe zaštite našeg okruženja.

Nazad

Slične vesti

Dejan Turk: Nekad je dobro otići korak unazad kako bi usledilo tri koraka napred

Dejan Turk: Nekad je dobro otići korak unazad kako bi usledilo tri koraka napred

Na naše veliko zadovoljstvo, prvi FEFA razgovor u ovoj akademskoj godini, vodili smo sa ...
Šta se desi kada se udruže ekonomisti i kreativci: FEFA tim među TOP 10 na svetskom takmičenju Creative Shock

Šta se desi kada se udruže ekonomisti i kreativci: FEFA tim među TOP 10 na svetskom takmičenju Creative Shock

Studentkinje FEFA fakulteta Anica Kovačević, Marija Đokić, Sonja Kričak i Teodora ...
Radionica namenjena pedagozima i školskim psiholozima: Stres i motivacija - psihologija nastave u vanrednim okolnostima

Radionica namenjena pedagozima i školskim psiholozima: Stres i motivacija - psihologija nastave u vanrednim okolnostima

Sa velikim zadovoljstvom, pozivamo sve koleginice i kolege - pedagoge i školske ...

Naš web sajt koristi kolačiće radi boljih performansi i korisničkog iskustva. Da li se slažete da koristimo kolačiće?

Saznaj više

Kolačići na našem web sajtu

Šta je Kolačić?

Kolačić je mali deo podataka koji se šalju sa web sajta i čuvaju se u korisničkom web pretraživanju dok korisnik pregleda web sajt. Kada korisnik pregleda isti web sajt u budućnosti, web sajt može sačuvati podatke u kolačićima kako bi obavestio web sajt o prethodnoj aktivnosti korisnika.

Kako koristimo kolačiće?

Poseta ovoj stranici može da generiše sledeće vrste kolačića.

1. Strogo potrebni kolačići

Ovi kolačići su neophodni za omogućavanje kretanja po web sajtu i korišćenje njegovih funkcija, kao što su pristup bezbednim delovima web sajta. Bez ovih kolačića,  usluge poput korpe za kupovinu ili e-naplate, ne mogu se pružiti.

2. Kolačići performansi

Ovi kolačići prikupljaju informacije o tome kako posetioci koriste web sajt, na primer na koje stranice posetioci najčešće idu i šalju informaciju ukoliko dođe do neke greške. Ovi kolačići ne prikupljaju informacije koje identifikuju posetioca. Sve informacije koje ovi kolačići prikupljaju stoga su anonimne. Koristi se samo za poboljšanje rada web sajta.

3. Kolačići funkcionalnosti

Ovi kolačići omogućavaju web sajtu da pamti vaše odluke (kao što su korisničko ime, jezik ili region u kome se nalazite) i pružaju poboljšane, lične karakteristike. Na primer, web sajt može da vam pruži lokalne vremenske izveštaje ili vesti o saobraćaju čuvanjem u kolačiću region u kome se trenutno nalazite. Ovi kolačići se takođe mogu koristiti za pamćenje promena koje ste izvršili u veličini teksta, fontovima i drugim delovima web sajta koje možete prilagoditi. Oni se takođe mogu koristiti za pružanje usluga koje ste tražili, kao što su gledanje videa ili komentar na blogu. Informacije koje ovi kolačići prikupljaju mogu se anonimiti i ne mogu pratiti vašu aktivnost pregledavanja na drugim web sajtovima.

4. Kolačići za ciljanje i oglašavanje

Ovi kolačići se koriste za isporučivanje reklama relevantnijih za vas i vaša interesovanja. Koriste se i za ograničavanje broja prikaza oglasa, kao i za merenje efikasnosti reklamne kampanje. Obično ih postavljaju reklamne mreže uz dozvolu operatera web sajta. Oni pamte da ste posetili web sajt i ove informacije dele sa drugim organizacijama, poput oglašivača. Često će ciljanje ili reklamni kolačići biti povezani sa funkcijama web sajta koje pruža druga organizacija.

Upravljanje kolačićima

Kolačićima se može upravljati putem postavki web pretraživača. Molimo vas da potražite pomoć pretraživača kako upravljati kolačićima.

Na ovom sajtu uvek možete uključiti / isključiti kolačiće na meniju „Upravljanje kolačićima“.

Upravljanje web sajtom

Ovim web sajtom upravlja: FEFA fakultet