Svetski dan hrane: Imamo li svest o tome šta nas čeka u budućnosti

Svetski dan hrane: Imamo li svest o tome šta nas čeka u budućnosti

Piše: Anica Kovačević

Od 1979. godine, svakog 16. oktobra, obeležava se širom sveta SVETSKI DAN HRANE, kako bi se promovisala globalna svest i akcije za one koji pate od gladi i kako bi se istakla potreba da se osigura zdrava ishrana za sve.

Svedoci smo kriza koje se nasumično smenjuju, a nijednoj se ne vidi jasan kraj. Živimo u periodu neizvesnosti, nesigurnosti, nerazumevanja, i svakog dana se budimo sa dozom strepnje – šta li nas danas čeka. Nismo sigurni ni za današnji dan, a kamoli za budućnost.

Prenose nam se različite poruke putem medija, ali ono što ih negde sve povezuje jeste upravo neizvesnost i trenutni pesimizam koji je u porastu.

Ako razmatramo spisak svetskih problema, možemo uočiti da se pitanje hrane postavlja već dugi niz godina, a aktuelna situacija je učinila da ono postane još važnije.

U 2012. godini, bivši generalni sekretar UN, Ban Ki - Mun pokrenuo je The Zero Hunger Challenge. U svom govoru tada ističe:

„Postizanje nulte gladi je naša zajednička obaveza. Sada je vreme da radimo kao partneri i izgradimo istinski globalni pokret za obezbeđivanje prava na hranu za sve i za izgradnju održive poljoprivrede i prehrambenih sistema".

Nažalost, prema poslednjem izveštaju UN, broj ljudi pogođenih glađu na globalnom nivou dostigao je 828 miliona u 2021. godini, što je, poredeći sa 2020. godinom, veće za 46 miliona, dok je u odnosu na 2019. godinu veće za 150 miliona.

Anica Kovačević
Anica Kovačević

Iz prethodno navedenog, vidimo da se svet sve više udaljava od svog cilja da okonča glad, nesigurnost hrane i neuhranjenost u svim oblicima do 2030. godine. Takođe, gledajući unapred, predviđa se da će se oko 670 miliona ljudi – približno 8% svetske populacije, i dalje suočavati sa glađu 2030. godine, čak i ako se uzme u obzir globalni ekonomski oporavak.

Dok pravimo analize i predviđamo moguće scenarije, odvija se aktuelni rat, u koji su uključena dva najveća svetska proizvođača osnovnih žitarica, uljarica i đubriva, što dodatno remeti međunarodne lance snabdevanja i podiže cene žita, đubriva, energenata, kao i gotovih proizvoda.

Takođe, svesni smo inflacije koja je pokorila svet, a posebno njenog uticaja na potrošnju hrane. Prema izveštaju Svetske organizacije za hranu (FAO) i Svetskog programa hrane Ujedinjenih nacija (WFP), podaci između maja i avgusta 2022. pokazuju visoku inflaciju u gotovo svim zemljama sa niskim i srednjim dohotkom. Čak 88.2% zemalja sa niskim dohotkom, 91.1% zemalja sa nižim srednjim dohotkom i 93% zemalja sa višim srednjim dohotkom zabeležilo je nivo inflacije iznad 5%, a mnogi su doživeli dvocifrenu inflaciju. Udeo zemalja s visokim dohotkom i sa visokom inflacijom hrane, takođe se naglo povećao na približnih 82.1%. Promenjeni su globalni obrasci trgovine, proizvodnje i potrošnje roba na način koji će održati cene na visokim nivoima do kraja 2024. godine, pogoršavajući nesigurnost hrane i inflaciju. Globalno posmatrano, visoke cene hrane su izazvale globalnu krizu koja milione tera u ekstremno siromaštvo, povećavajući glad i neuhranjenost.

Generalni direktor SZO, Tedros Adhanom Gebrejesus, navodi:

„Svake godine 11 miliona ljudi umre zbog nezdrave ishrane. Rastuće cene hrane znače da će se ovo samo pogoršati. Svetska zdravstvena organizacija podržava napore zemalja da poboljšaju sisteme ishrane putem oporezivanja nezdrave hrane i subvencionisanja zdravih opcija, zaštite dece od štetnog marketinga i obezbeđivanja jasnih oznaka ishrane. Moramo raditi zajedno na postizanju globalnih ciljeva ishrane do 2030. godine, na borbi protiv gladi i neuhranjenosti i na tome da hrana bude izvor zdravlja za sve”.

Nazad

Slične vesti

Pozivamo vas na događaj: Blockchain for business & banking: myths & opportunities

Pozivamo vas na događaj: Blockchain for business & banking: myths & opportunities

Jedna od reči koja se u prethodnih par meseci najviše spominje među biznis zajednicom je, ...
Svetski dan volontera: “Ako mogu da pomognem bar jednoj osobi, znam da je to dovoljno”

Svetski dan volontera: “Ako mogu da pomognem bar jednoj osobi, znam da je to dovoljno”

Emilija Bojić, studentkinja prve godine FEFA fakulteta, koosnivačica je jedinstvene ...
УНИВЕРЗИТЕТ МЕТРОПОЛИТАН – ФЕФА Објављује конкурс за стицање звања и заснивање радног односа

УНИВЕРЗИТЕТ МЕТРОПОЛИТАН – ФЕФА Објављује конкурс за стицање звања и заснивање радног односа

Услови за избор наставника ФЕФА прописани су Законом о високом образовању и Правилником о ...

Naš web sajt koristi kolačiće radi boljih performansi i korisničkog iskustva. Da li se slažete da koristimo kolačiće?

Saznaj više

Kolačići na našem web sajtu

Šta je Kolačić?

Kolačić je mali deo podataka koji se šalju sa web sajta i čuvaju se u korisničkom web pretraživanju dok korisnik pregleda web sajt. Kada korisnik pregleda isti web sajt u budućnosti, web sajt može sačuvati podatke u kolačićima kako bi obavestio web sajt o prethodnoj aktivnosti korisnika.

Kako koristimo kolačiće?

Poseta ovoj stranici može da generiše sledeće vrste kolačića.

1. Strogo potrebni kolačići

Ovi kolačići su neophodni za omogućavanje kretanja po web sajtu i korišćenje njegovih funkcija, kao što su pristup bezbednim delovima web sajta. Bez ovih kolačića,  usluge poput korpe za kupovinu ili e-naplate, ne mogu se pružiti.

2. Kolačići performansi

Ovi kolačići prikupljaju informacije o tome kako posetioci koriste web sajt, na primer na koje stranice posetioci najčešće idu i šalju informaciju ukoliko dođe do neke greške. Ovi kolačići ne prikupljaju informacije koje identifikuju posetioca. Sve informacije koje ovi kolačići prikupljaju stoga su anonimne. Koristi se samo za poboljšanje rada web sajta.

3. Kolačići funkcionalnosti

Ovi kolačići omogućavaju web sajtu da pamti vaše odluke (kao što su korisničko ime, jezik ili region u kome se nalazite) i pružaju poboljšane, lične karakteristike. Na primer, web sajt može da vam pruži lokalne vremenske izveštaje ili vesti o saobraćaju čuvanjem u kolačiću region u kome se trenutno nalazite. Ovi kolačići se takođe mogu koristiti za pamćenje promena koje ste izvršili u veličini teksta, fontovima i drugim delovima web sajta koje možete prilagoditi. Oni se takođe mogu koristiti za pružanje usluga koje ste tražili, kao što su gledanje videa ili komentar na blogu. Informacije koje ovi kolačići prikupljaju mogu se anonimiti i ne mogu pratiti vašu aktivnost pregledavanja na drugim web sajtovima.

4. Kolačići za ciljanje i oglašavanje

Ovi kolačići se koriste za isporučivanje reklama relevantnijih za vas i vaša interesovanja. Koriste se i za ograničavanje broja prikaza oglasa, kao i za merenje efikasnosti reklamne kampanje. Obično ih postavljaju reklamne mreže uz dozvolu operatera web sajta. Oni pamte da ste posetili web sajt i ove informacije dele sa drugim organizacijama, poput oglašivača. Često će ciljanje ili reklamni kolačići biti povezani sa funkcijama web sajta koje pruža druga organizacija.

Upravljanje kolačićima

Kolačićima se može upravljati putem postavki web pretraživača. Molimo vas da potražite pomoć pretraživača kako upravljati kolačićima.

Na ovom sajtu uvek možete uključiti / isključiti kolačiće na meniju „Upravljanje kolačićima“.

Upravljanje web sajtom

Ovim web sajtom upravlja: FEFA fakultet