Shvatila sam da su to ljudi. Ljudi su ti koji ispune prostorije fakulteta, oni su ti koji inspirišu – što kroz svoj primer, što kroz angažovanje za nas - studente.
Važni su mi odnosi koje sam izgradila tokom ove četiri godine, od svih kolega sa kojima sam prolazila mnoge izazove koji su bili postavljeni pred nas, zatim profesora i asistenata koji su nas uvodili kroz razna vrata sveta ekonomije, do svih zaposlenih sa fakulteta koji su uvek bili tu i spremni za lepu saradnju.
Iz mog ugla, studiranje je mnogo više od knjiga i učenja. To je period kada se mlada osoba razvija, pred sobom ima izbore, pokušava da pronađe kojom oblašću bi volela da se bavi.
Ovih nekoliko godina najveći pečat ostavljaju iskustva. Ta iskustva vođena su odlukama, ali nisu sve odluke deo strategije ili taktike, kao što ih kompanije donose. To su odluke koje otvaraju prilike, raskrče puteve, pokažu jasniju sliku.
Jedna od osobina koja se izgradi jeste biti uporan - ne odustajati čim ne razumeš pojam, rečenicu, zadatak i ne ostavljati za sutra, već obaviti danas. Zatim se gradi strpljenje, koje je usko povezano sa voljom.
Niz aktivnosti koje sam sprovela na fakultetu donele su različite veštine, a jedna od njih bila je pronaći balans.
Na poziciju predsednice Studentskog parlamenta dolazim u drugoj godini. U trećoj postajem stipendistkinja i studentkinja - prodekanka. Od prve godine sam član Marketing Tima. U šestom semestru sam pomagala u Centru za karijerno vođenje i savetovanje. Učestvovala sam u brojnim takmičenjima u organizaciji Case study kluba. Trudila sam se da prisustvujem što većem broju predavanja, vebinara i radionica koje organizuje fakultet. Svaki septembar išla sam na praksu. Neko bi rekao da sam se opteretila, a neko da je to mnogo dobro iskustvo i da će mi značiti.
Obe osobe bile bi u pravu sa komentarom – ali ono što ja sigurno mogu da kažem jeste da je vredelo. Sada se sabiraju sva mala događanja, svi poslati mejlovi, sastanci, svaki poziv i mnogo toga u jednu veštinu koja se zove komunikacija.
Ako bih izdvojila savet za mlađe kolege, glasio bi – budite svesni da je ovo period konstantnih promena. Nekome će se promeniti društvo, nekome interesovanja za nekom oblašću, svima će se otvoriti vidici… Go with the flow. Ne bojte se - istražujte šta vas za zaintrigira, pronalazite nova saznanja, upijte svet oko sebe i gradite svet u vama. Verujte da je sve sa razlogom baš tako kako treba da bude. I pitajte! Postavljanje pitanja je posebna veština koju treba mudro koristiti.
Nikad ne znate koje poznanstvo, odlazak na neki događaj ili takmičenje će vas dovesti baš do neke osobe, ili prilike koju zaista želite. Stvari se ne događaju linearno, već se sva uložena energija sabira u naredni korak koji treba da preuzmete.
Imala sam priliku da, kao studentkinja, dve godine zaredom prisustvujem Kopaonik Biznis Forumu. Druženje, primena znanja i uviđanja privrede dešava se kada se odvojimo od svakodnevnice. Podsticanje kritičkog mišljenja u učionici dovelo nas je do toga da pažljivo slušamo govornike i imamo svoj stav pri svakoj temi na panelima koje slušamo. Ali tu se ne krije suštinska lekcija. Ove godine veliki korak za nas, koji je podrazumevao da prilazimo uglednim predstavnicima kompanija i predstavimo FEFA Open, a imamo i vizit karte da upotpunimo utisak. Izlazak iz zone komfora.
Pomenuh naš FEFA Open. U mom bližem okruženju ne mora da se objašnjava, jer svi znaju da je to moj omiljeni događaj. Prava prilika da se razmenjuju ideje, da se zbliže studenti, da se rasplamsa ta sportska pozitivna energija. Nekoliko meseci pred jun, zajedničkim snagama se dogovaramo kako da izgleda turnir. Osmišljavamo kako da prevaziđemo izazove. A onda, tokom dva dana turnira damo sve od sebe. Čini mi se da su prošle godine svi bili zadovoljni – igrači, sponzori, profesori, studenti, gosti…Sećam se kako smo prošle godine sve radili sa dozom neizvesnosti kako će sve da izgleda i da se uklopi. A ove godine smo jedan dan Teodora Rodić i ja – osmislile plan, ispisale obaveze i odlučile da pišemo ostalima i krećemo u akciju. Taj nivo sigurnosti i samopouzdanja se stiče isključivo kroz rad i lično iskustvo.
Tokom svih godina i kroz sve aktivnosti provejavala je organizacija, koju mnogo volim i koja me ispunjava.
Sada se nekadašnje želje pretvaraju u planove, a planovi se dele na dostižne i realne ciljeve. Bas kako smo (na)učili.
Pisala sam o osobinama koje treba graditi i sticati tokom studiranja. Moj favorit je čvrstina. Ali ona valjda sa razlogom dolazi na kraju, i teksta i studiranja. Kao i zahvalnost.
A sad – primena znanja, rad, posao, dalje usavršavanje putem master studija.
FEFA Open bio je prvog vikenda u junu. Dobro raspoloženje na apsolventskoj večeri. Neki lep ručak nakon odrane diplomskog. I puno lepih uspomena.
Ustvari, sad samo da poželim da se još dugo družim sa prijateljima koje sam stekla.
