David Blaževski: Od ekonomije do spoja poljoprivrede i novih tehnologija

David Blaževski, naš alumnista – diplomirani ekonomista FEFA fakulteta, zajedno sa timom koji čini kompaniju Fresh Agriculture Tehnologies, nedavno je nagrađen na globalnom takmičenju Seedstars. Ne samo povodom ove nagrade, već i zbog niza značajnih inicijativa koje su zajednički pokrenuli, međunarodnih saradnji, ali i zbog same ideje koja spaja poljoprivredu i nove tehnologije, razgovarali smo sa Davidom i osvrnuli se na njegov uzbudljiv, uspešan i nesvakidašnji karijerni put.

Aplikacija MapMyApple, razvijena od strane Fresh Agriculture Technologies, čiji ste deo, nedavno je nagrađenana globalnom takmičenju Seedstars. Kako opisujete ovu aplikaciju, ali i proces takmičenja u kojem ste se našli?

David Blaževski: MapMyApple zapravo "pretvara" uvide iz voćnjaka i farmi, u predikcije bolesti i štetočina koje pružaju kritične informacije farmerima o potencijalnim jačinama infekcije u njihovim voćnjacima. Ovakve tehnologije već postoje na globalnom tržištu, ali ono gde se mi izdvajamo, jeste tim koji je otišao korak dalje kako bi napravio razliku u tehnologiji. Mi smo MapMyApple učinili centralizovanom platformom gde se podaci sa farmi prikupljaju, pružaju kritični uvidi o voćarskim praksama, daju informacije o predikcijama bolesti i štetočina za sedam dana unapred, i pružaju adekvatne i automatizovane preporuke zaštite, prihrane i navodnjavanja. Naša tehnologija funkcioniše na algoritmima mašinskog učenja i veštačke inteligencije, a baza podataka sa farmi koje imamo služi nam za konstantno "hranjenje" ove tehnologije i njeno unapređenje.

Što se tiče nagrade koju smo dobili - može se opisati kao "šlag na torti" celokupnog putovanja kroz koje smo prošli zajedno sa ekipom iz Seedstars-a gde smo veliku pomoć imali takođe i od strane ambasadora ovog takmičenja u Srbiji, Igora Graića. Ovo „putovanje“ je počelo skromnom prezentacijom našeg projekta MapMyApple na Fakultetu Tehničkih nauka u Novom Sadu, gde smo zajedno sa drugim kompanijama prezentovali ideju (Heartcount, Uradi Zaradi i drugi.). MapMyApple je izabran kao srpski predstavnik koji će prezentovani Srbiju na regionalnom, a zatim i na globalnom pitch takmičenju. 

Ona se našla su kategoriji koja se odnosi na važnost klimatskih promena – da li ćete razvoj poslovanja nastaviti baš u tom pravcu?

David Blaževski: Naš san jeste da ovu tehnologiju omogućimo dostupnom svim farmerima i verujemo da ćemo vrlo brzo imati najveću bazu podataka o najpreciznijim poljoprivrednim praksama za uzgajanje jabuka, vinove loze, kruške, trešnje, višnje i drugih kultura. Iz ugla korisnika i imanje u vidu njihove potrebe, benefiti po njih i njihove farme i voćnjake su zaista i kvantitativni i kvalitativni. Kvantitativni u smislu da mogu da uštede u načinu upravljanja zasadom, a kvalitativni u smislu da imaju pomoć drugog mišljenja i podrške u donošenju odluke. Tu je zapravo i momenat gde verujem da je MapMyApple prepoznat kao platforma i tehnologija koja utiče na zaštitu životne sredine. Mi to objašnjavamo time da kroz optimizaciju inputa u proizvodnji naši korisnici mogu da prilagode svoje agronomske i zaštitarske prakse i da smanje troškove proizvodnje kroz optimalniju zaštitu što za posledicu ima i manjak pesticida koji se koristi u optimalnoj zaštiti i prihrani. Mi smo zapravo kreirali algoritam koji radi u korist i za čoveka. MapMyApple doprinosi ostvarivanju ciljeva održivog razvoja (UN Dev Goals). Ukoliko pogledamo u retrovizor poslednjih 18 godina, videćemo rast potrošnje pesticida za 1/3 globalno. Kroz optimizaciju zaštite, prihrane i navodnjavanja, mi doprinosimo i smanjenju emisije CO2, uštedi vode i manjoj degradaciji zemlje i boljoj iskorišćenosti obradive površine u svetu.

Fresh Agriculture Tehnologies uveliko je poznat ne samo zbog mnogobrojnih svetskih nagrada, već i karakterističnih univerzitetskih saradnji – kako vam one pomažu?

David Blaževski: Kroz rad na razvoju MapMyApple-a i drugih softverskih rešenja u poljoprivredi, uvideli smo da je neophodna saradnja sa institucijama i univerzitetima širom sveta kako bi se sama tehnologija validirala. Za razliku od drugih industrija, u poljoprivredi morate steći poverenje farmera ili voćara, koje sa druge strane kroz vrlo male propuste možete vrlo brzo izgubiti. Do sada nam je saradnja na projektu sa Cornell University u NY zaista pomogla da učvrstimo naš brend i validiramo naše rešenje i algoritam za tržište Severne Amerike. Takođe, kroz zajedničko testiranje sa Bayer Crop Science Srbija vidimo priliku da dopremo do velikog broja uzgajivača i da im ovu tehnologiju zaista učinimo vrlo lako dostupnom.

Kako ste se vi, nakon studija ekonomije, usmerili na ovu oblast i da li ste i ranije imali sličnu viziju?

David Blaževski: Nisam imao sličnu viziju ranije kada je reč o poljoprivredi. Oduvek mi se sviđalo preduzetništvo i rizik, uvek me je privlačila neizvesnost konstantnog "hodanja po ivici litice" i borba za uspeh. Kroz moje studije na FEFA smatram da sam stekao dovoljan nivo veština koje mogu da primenim na biznis i preduzetništvo. Moje korporativno iskustvo mi je zaista pomoglo da naučim kako izgleda pravilna komunikacija u jednom velikom sistemu, izveštavanje, vođenje projekata, organizacija u kompletu... Takođe, verujem da i kroz sam preduzetnički put postoji određena psihološka dimenzija koju otkrijete tek kada na taj put pođete. Oduvek sam hteo da vidim da li sam zaista za to i sposoban, da istrajem u ideji i pokušam da realizujem ono što sam zamislio zajedno sa ekipom. Smatram da sam zaista i mentalno izgradio i ojačao određene veštine i karakter, kojima kroz rad na drugim korporativnim pozicijama ne možete tako lako da pristupite i koje se uglavnom podrazumevaju tek kako počnete da se penjete kroz samu korporativnu lestvicu. Volim zabavu, izazove, dinamiku i nestandardne načine rada kako bi se rešio problem ili isporučio rezultat u skoro nemogućim rokovim, i verujem da je to glavni i odgovorni "krivac" što se sada trudimo da ovaj startup postavimo na svetsku scenu.

Spomenuli ste svoje radno iskustvo u multinacionalnoj kompaniji - kako opisujete razlike između preduzetništva i stalnog zaposlenja?

Ono što vidim kao prednost rada u multinacionalnim korporacijama pre pokretanja sopstvenog biznisa, jeste sticanje određenih veština i znanja o tome kako se "priča" (komunicira) pravilno sa ljudima u firmi, kako se napreduje, kako sistem funkcioniše, ocenjivanje, treninzi, organizacija u celini, vođenje projekata, rad u timu. Benefiti su zaista veliki.

I sam ovo kažem jer verujem da mi je iskustvo kroz rad u British American Tobacco-u zaista izgradilo i kao menadžera i kao osobu spremnu da preuzme rizika i da snosi odgovornost za svoje odluke. Imati slobodu kroz odgovornost je zaista nešto što danas možete da steknete kroz rad u korporaciji, i to je ono što sam pokupio u BAT-u. 

Sa druge strane, preduzetništvo je mentalna teretana. Do izražaja dolaze vaš karakter, vaša psiha, vaš racio, i kako gledate na probleme i da li ih rešavate ili stavljate pod tepih. Tanka je granica između drugara i kolega, racionalnog i emotivnog donošenja odluka. Količina učenja i lekcija koje dobijete prilikom rada u startup-u i podizanju ili menjaju firme je enormna, i to mislim na dnevnom nivou. Vaše veštine komunikacije, uverenje i logika zaista dolaze do izražaja, a rezultati se ogledaju u svakoj vašoj odluci. Stoga, smatram da se uspeh meri u broju prilika koje niste propustili, a da biste znali šta je dobra prilika a šta je nešto što nije stvoreno za vas u trenutnoj fazi razvoja, ipak morate da steknete nekog prethodnog iskustva u radu sa ljudima, da promenite nekoliko poslova, pogrešite, dignete se i nastavite dalje...da znate da prepoznajete prilike koje vam dolaze i kojih ima puno.

Kada i kako ste primetili da postoji prostor za spajanje primene najnovijih tehnologija sa poljoprivredom?

Pre osnivanja same firme, primetili smo da ljudi imaju poteškoća sa pronalaženjem i realizovanjem adekvatne preporuke. To se videlo u broju telefonskih poziva koje smo dobijali od uzgajivača jabuka u Srbiji o tome šta i kako treba primeniti u skladu sa vremenskim uslovima, fenofazom, vrstom podloge, sortom, očekivanim prinosom...Videli smo da postoji određeni jaz u znanju i da zbog promena različitih faktora u vremenu i sastavu zemljišta, većina uzgajivača i farmera ima problema sa primenom preparata koji najbolje odgovaraju njihovom zasadu. Tada smo odlučili da napravimo studiju slučaja koja bi bila održiva i koja je opisivala kreiranje softverskog rešenja koje uzima u obzir sve parametre o vremenu i okruženju, i na osnovu kojih se donosi prava odluka personalizovana na nivou voćnjaka.

Istražujući dalje i čitajući naučne radove, došli smo do saznanja da zbog prevelike količine prskanja pesticidima, jedan prosečan uzgajivač jabuka izgubi od $600-$800 godišnje po hektaru. To je bio prelomni momenat za nas, kada smo odlučili da potražimo kapital koji će nam obezbediti gorivo za razvoj MVP proizovda i novog korisničkog iskustva u poljoprivredi.

Šta biste izdvojili kao pozitivne promene od trenutka kada ste stupili u ovu oblast?

Postoji više promena koje se mogu opisati kao pozitivne. Mislim da je suvišno govoriti ponovo o samim pozitivnim promenama koje ovakva vrsta tehnologija ima na životnu sredinu i na samu klimu, zemljište i ono što od njega uzimamo i vraćamo. Ceo biodiverzitet zaista dobija. Takođe, postoji pozitivan trend i podrška koja dolazi i od strane samog Ministarstva poljoprivrede gde sada možemo videti i projekat nabavke i implementacije 50 Meteoroloških stanica koje će širom Srbije sprovesti kompanija Telegroup.

Očigledne su promene u samoj industriji, imamo i Serbia Does Apple ascoijaciju uzgajivača jabuka koji zajedno otvaraju nova tržišta za jabukare širom sveta, i koji zajedničkim nastupom pokušavaju da postanu što konkurentniji kako na domaćem, tako i na stranom tržištu.

U Beogradu smo ove godine, uprkos pandemiji Covid-19 imali i organizaciju sajma u hibridnom obliku Agro Belgrade, gde smo zajedno sa kolegama učestvovali na panelu o primeni novih tehnologija u poljoprivredi i koje benefite to proizvođači mogu dobiti od primene istih.