Zašto plaćamo porez i kuda ide naš novac, bio je naziv druge zimske radionce održane u petak 4. decembra, a naš profesor Goran Radosavljević je tom prilikom, na interaktivan način i uz pomoć realnih primera, predstavio ključne pojmove poreskog sistema jedne države, razloge, ali i važnost njihovog poznavanja.
Kada nastaje porez?
Prof. Radosavljević je radionicu započeo iznošenjem činjenice da su se prvi porezi pojavili već sa nastankom prvih država. One su naplaćivale poreze kako bi, pre svega, svojim građanima pružile sigurnost uz finansiranje infrastrukture. „Sa nastankom moderne države, javlja se i moderan poreski sistem. Današnja moderna evropska država najviše novca prikuplja od poreza na potrošnju, odnosno PDV. Ujedno, on je i najizdašniji poreski prihod na području Kontinentalne Evrope. Takođe, iako relativno mlad poreski oblik, u Srbiji PDV čini 25 % svih prihoda države. Druga vrsta jesu porezi na određenu vrstu dohotka, kao i porezi na imovinu“, objašnjava prof. Radosavljević i dodaje kako tokom godine, evropska država kroz poreske i neporeske prihode u proseku prikupi oko 40% BDP-a, sa zadatkom da što efikasnije pristupi preraspodeli tih sredstava.
Nakon uvodnog dela u kojem je prof. Radosavljević odgovorio na pitanje zašto je plaćanje poreza toliko važno i koliko ga građani plaćaju u pojedinim zemljama, objasnio je zašto transparentnost predstavlja možda i najbitniju stavku. „Nedovoljna transparentnost države uliva nepoverenje građanima. Ukoliko oni nisu na sveobuhvatan način informisani po pitanju preusmeravanja novca, može doći do opšteg nepoverenja i nezadovoljstva, što izaziva mnogobrojne posledice“, objašnjava prof. Radosavljević.
Šta je najveći rashod budžeta?
Ovo pitanje podstaklo je različite odgovore naših učesnika, a pravi je sve iznenadio. „Penzije. Država najviše troši na penzije zato što je ova grupacija otprilike tri puta brojnija u odnosu na zaposlene. Nakon njih slede plate i različite vrste socijalnih pomoći, što govori da se samo na spomenute tri stavke izdvaja 2/3 svih prikupljenih poreza. Preostala sredstva koriste se za svakodnevno funkcionisanje države, subvencije, kapitalne investicije, vanredne troškove itd“, rekao je prof. Radosavljević.
U današnjem svetu ekonomske tranzicije, tehološkog razvoja i digitalizacije, uvek postoji mogućnost kontrole i nije lako sakriti neplaćanje poreza. Osim toga što je osnovni postulat države da obezbedi svoje održivo finansiranje, naplata poreza postaje najbitnija funkcija jer se stabilnost države meri njenom sposobnošću da naplati porez. Na kraju radionice, jedan od zaključaka odnosio se na neophodnost strpljenja prilikom stabilizovanja i funkcionisanja poreske politike u pravom smislu te reči: „Stabilnost poreskog sistema je nešto što se gradi i stiče veoma, veoma dugo i što zahteva doslednost“.
Naredna zimska radionica „Jezik podataka i opstanak u eri interneta“ zakazana je 11. decembra kada ćemo se baviti temama koje su aktuelne više nego ikada. Upoznaćemo se sa opasnostima od nerazumevanja podataka, naučiti kako da primenimo tehnologiju zarad donošenja ispravnih odluka, i odgovoriti na pitanje može li tehnologija da nam pomogne da budemo uspešniji i to za opšte dobro. Obavezan formular za prijavu, pronađite na ovoj stranici.
Nazad
