“Podeli radost” je humanitarna organizacija, apsolutno neprofitna, usmerena na pomoć ugroženim domaćinstvima, a posebno deci – koncentrisana na poboljšanje osnovnih uslova za život - onima koji te uslove nemaju.
Razgovorom u nastavku želimo da pomognemo širenju glasa o ovom malom timu i velikoj priči. Želimo da podstaknemo i podsetimo da svako od nas, bez obzira na godine, može pomoći drugome – i naravno ne samo materijalno, već bilo kojim oblikom društveno odgovornog angažovanja.
Hvala Luka na razgovoru.
Luka: Bilo je vreme korone, svi smo bili u kućama, manje-više osamljeni sa dovoljno vremena za razmišljanje i bavljenje temama koje inače, nažalos i u večini slučaja, ne pokrećemo. U tom periodu, naišao sam na dramatične statistike i mnoge stvarne priče koje tu statistiku podržavaju – koliko ima ljudi koji ne da žive loše, već nemaju osnovne uslove za život. Koliko ima nezaposlenih, koliko majki koje žive same, dece, i da postoji ozbiljan broj ljudi, a pre svega dece, koji žive bez vode, struje, bez mogučnosti za obrok i novca za lečenje. Osetio sam potrebu u trenutku kada sam imao slobodno vreme i hteo sam da ga iskoristim na dobar način. Nisam želeo da pokrenem nešto što je profitabilno jer smatram da ima vremena za to, dok za važnost ove priče pravo vreme je uvek - sada i nema potrebe za čekanjem. Tako je 4. novembra 2020. nastala humanitarna organizacija sa ciljem pružanja pomoći socijalno ugroženim porodicama na teritoriji Srbije.
Luka: Na početku je stvarno bilo mnogo posla oko osnivanja, mnogo administracije koja je meni do tada bila nepoznata, ali sam imao veliku podršku od strane okruženja, a posebno od porodice. Ono što me je motivisalo bio je upravo šok koji sam doživeo kada sam došao u kontakt sa podacima o ugroženim domaćinstvima. U ovom putu pomaže mi drugar koji dizajnira objave, knjigovodstvena firma koja svoje pravne usluge donira. Ideja je bila u startu da svaki dinar koji uđe na račun udruženja isto tako izađe i to isključivo za pomoć porodicama.
Podeli radost je zato neprofitabilna organizacija u svakom smislu te reči i važno je da naglasim da mi ne doniramo novac, mi isključivo kupujemo nešto što je važno i uvek gledamo da to nešto bude primarno bude važno za decu. Kada imamo novca, mi renoviramo sobu i kuću i to je jedna od najlepših akcija. Može se uvesti struja, voda, mašina, rerna, frižider, krevet za decu, edukacija, dušek, krečenje… Kako možemo i da ih time motivišemo da se bore kroz život.
Luka: Svako usklađivanje traži dobru organizaciju i jaku motivaciju. Za nekoga ko se istinski ispunjava ovakvim delovanjem, humanitarni rad postaje izvor energije i zadovoljstva, a ne teret. Kreneš sa svim obavezama na vreme i ravnomerno. Ništa ne ostavljam za poslednji momenat i organizacija mi je najvažnija.
Luka: Uključivanje mladih u humanitarne akcije je od izuzetne važnosti. Mladi imaju veliku mrežu kontakata i mogućnost da putem društvenih mreža šire informacije, pokreću akcije i doprinose realizaciji brojnih projekata. To mi je pokazalo i iskustvo, da je podrška okoline ključna - prijatelji iz različitih škola često su pružali podršku i aktivno se angažovali, čime su značajno doprineli ostvarivanju humanitarnih ciljeva. Voleo bih da i mladi učestvuju još više, da se pridruže organizovanju događaja, da alarmiraju – mi smo veliki potencijal za društveno odgovorne poslove.
Luka: Jedan od nezaboravnih trenutaka bio je ostvarenje prvog projekta - kada uspete da prikupite novac u meri u kojoj stvarno nekome možete pomoći. Mnogo mi je pomoglo društvo koje je podržalo, ali i porodični prijatelji. Što više ljudi sam pitao, to je bilo više odgovora. Prva priča ticala se porodice sa Jugu Srbije koja je živela od socijalne pomoći. Slike su bile potresne, a finansijske neprilike bile su samo jedne u nizu. Njihova sposobnost za rad nije na adekvatnom nivou zbog zdravstvenih neprilika i ta pomoć je mnogo značila.
Luka: …Imali više empatije, razumevanja, saosećanja i spremnosti da se pomogne drugima - to su vrednosti koje bi učinile svet humanijim i boljim mestom za sve nas.
