Imperativ zdravlja nametnuo se kao ključni faktor u održivosti celokupne privrede, svakog biznisa ponaosob, a time i funkcionisanja društva.
BIZNIS ZNAČI ZDRAVLJE bio je prvi u nizu online panela koji je u petak 16. aprila pokrenuo FEFA fakultet sa ciljem otvaranja dijaloga na temu zdravlja kao ključnog faktora pri održivosti celokupne privrede i čitave društvene zajednice.
O tome su govorili eminentni učesnici panela, značajni predstavnici dela biznis zajednice, kako bi pružili širi i sveobuhvatniji kontekst temi koja se u prethodnih godinu dana nametnula kao imperativ.
Prema rečima Zorana Petrovića, predsednika UO AmCham-a i predsednika izvršnog odbora Raiffeisen banke, ovaj period je pokazao sposobnost za brze promene, brzo prilagođavanje i prevazilaženje barijera u mnogo kraćem roku nego što se očekivalo. Entuzijazam i spremnost rešavanja kako IT izazova, tako i birokratskih barijera, kompletne reorganizacije, rad u izmenjenim okolnostima ostavio je za sobom trajne promene. Takođe, prethodna godina je pokazala i karakteristiku našeg društva koja bi se drugačije mogla nazvati snalažljivost u ekstremnim okolnostima. „To je onaj element koji izlazi u prvi plan kada se dešavaju krizne situacije – stalna borba i trud da se uradi što bolje u što kraćem vremenskom roku, i u tome se na kraju zaista uspe. Mislim da je upravo ta snalažljivost, koja nije karakteristična za korporativni pristup, pomogla da se prilagodimo. Kroz istoriju smo naučili da živimo sa cikličnim krizama“, završio je Petrović.
Odmah po nastupanju pandemije, Raiffeisen banka je osnovala kriznu grupu koja je bila nosilac najbitnijih informacija, zadužena za sprovođenje mera i funkcionisanje interne grupacije. Uz pomoć brze reorganizacije, oko 80 % zaposlenih u centrali premešteno je na rad od kuće. Rezultati tih promena primećuju se već sad – promena organizacione kulture otvorila je trajnu mogućnost rada od kuće za one čiji posao ne zahteva fizičko prisustvo, ali i izazvala efikasniju organizaciju i drugačiji odnos prema vremenu – okrenutost ka kraćim sastancima je samo jedan od primera.
Za razliku od većine kompanija, Hisense se sa predloženim instrukcijama po pitanju izmenjenog načina rada i restruktuiranja susrela već u januaru 2020. godine. Tom prilikom, prema rečima Stanke Pejanović članice UO NALED i UO SAM, potpredsednice kompanije Hisense International, izneta su jasna i konkretna uputstva za dezinfekciju, komunikaciju i celokupnu organizaciju rada.
„Pošto naša kompanija funkcioniše uz veliko poštovanje hijerarhije, mi smo se odmah pripremili za to što su najavili da će doći. Od pisma svim zaposlenim, do organizacione šeme, imenovanja kiznog štaba, nivoa odobravanja svakog putovanja, ulaska u zaštićenu zonu fabrike bilo kog posetioca sa strane - imali smo pripremljeno unapred. Kada je počela kriza, praktično smo sve to samo implementirali. Kao zaključak, rekla bih da tamo gde je postojalo više hijerarhije i bolja organizacija, imali smo više uspeha. Tamo gde je bila labavija struktura, postojalo je i više zaraženih“, objasnila je Pejanović.
Podršku u sprovođenju svih mera pružili su specijalni programi kao što su zdravstveni punktovi, neprestano plasiranje i deljenje direktivnih, pozitivnih i jasnih informacija. U ovom trenutku, na kompaniji je odgovornost i za promociju vakcinacije – kako bi pružili dodatnu motivaciju, uz neprestanu edukaciju, uvrstili su i dobijanje malog kućnog aparata kao vrstu podstreka za sve one koji donesu dokaz o vakcinaciji.
Uporedo sa tim, na nivou zemlje, o trenutku kada je kriza nastala govorio je Nenad Paunović, direktor tima za IT i preduzetništvo u kabinetu predsednika Vlade, osvrnuvši se na izuzetno kratak rok od nekoliko dana koji je zahtevao reorganizaciju po pitanju najvažnijih punktova društva – školstvo i zdravstvo. U tome se pokazala važnost zajedničkog nastupa privatnog i javnog sektora – digitalni udžbenici, aplikacije, komuniciranje, bitno je potpomognuto od strane biznis zajednice. Koliko je privreda važna za funkcionisanje zemlje i društva, govori i činjenica kako je ona tema svake sednice nacionalnog kriznog štaba, ali i pomoć koju je pružila tokom prethodnih godinu dana.
„E-uprava je odmah podigla platformu Digitalna solidarnost. Zajedno sa kompanijama Rakuten i SAGA obrazovan je viber chat bot koji je rasteretio call centre, razmenivši više od sedam miliona poruka sa građanima. Prošle nedelje smo preko tog istog mehanizma omogućili prijavu za vakcinaciju. Sa aspekta zdravstva, iskoristili smo poluspreman portal e-zdravlja kroz koji smo pustili automatski upitnik za samoprocenu sitvemptoma Covid 19. Za razliku od većine zemalja, mi smo njega integrisali u zdravsni sistem, tako da kada upišite simptome, on direktno ide lekarima - ukoliko vaši simptomi ukazuju na Covid, bićete obavešteni“, rekao je Paunović.
Na važnost saradnje biznisa i države dodatno je ukazala i Ana Govedarica, potpredsednica UO FIC i generalna direktorka kompanije Roche, ističući kako pri transformaciji zdravstvenog sistema, kompanije moraju da doprinesu svojim učešćem. Kako kaže, promocija prevencije igra najvažniju ulogu i to je ono na šta biznis zajednica može direktno da utiče.
„Pandemija je dovela do velikog otrežnjenja biznisa. Biznis bez zdravlja ne može, ali ni zdravlje ne može bez biznisa. Edelman barometar koji već 21 godinu inicira merenje nivoa poverenja građana, pokazao je dramatičan rast poverenja u biznis. Rekla bih da je razlog tome brzina koju nam je dao, odnosno pokazao, Covid 19. Pogledajte samo kako se zdravstveni sistem Srbije promenio, proširio i inovirao. Sada je strašno važno da tu brzinu zadržimo. Novi svet zahteva stalno kreiranje novog znanja – obrazovne institucije moraju da idu u korak sa promenama zbog čega smatram da je inicijativa FEFA fakulteta strašno važna i izuzetno potrebna“, rekla je Govedarica dodavši da samo progresivna kultura može da izvuče maksimum pojedinca.
Tok razgovora usmerio se i na ekonomski interes biznisa i poslodavaca u borbi protiv korone, između ostalog i na podržavanje oštrih mera prevencije, o čemu je govorio Dejan Lončar Senior Health Economist-Manager, Institute of Global Health (IoGH). On se osvrnuo na važnost kreiranja ponude i tražnje za preventivnim sredstvima što ujedno predstavlja zajednički interes biznis zajednice i državnog sektora.
„U zdravstveno-ekonomskom sektoru takođe moramo da kreiramo potražnju. Jedan deo odgovornosti leži na državi koja određenim finansijskim instrumentima i regulativama treba da motiviše na korišćenje preventivnih mera. Sa druge strane, odgovornost je na samom pojedincu koji treba da upotrebljava te preventivne mere. Tako da, kreiranje ponude i tražnje vrši se na isti način kao i u drugim oblastima – edukacijom i medijskim kampanjama. Počele su da se proizvode publikacije na temu korisnosti vakcina što je potvrdilo kako zdravstvenim servisima i proizvodima treba pristupiti kao i bilo kojim drugim servisima. Mora se uložiti u promociju i marketing, edukativne programe i određene regulative koje bi stimulisale njihovo korišćenje, ali i one koje bi demotivisale određeno ponašanje. Medjutim osim države i pomoći od strane biznisa, veliku ulogu igraju i sami zdravstveni radinici, kao ključni nosioci preventive“, objasnio je Lončar.
Nakon pojedinačnih izlaganja, ono oko čega su se naši govornici saglasili jeste uloga biznisa u socijalno ekonomskim determinantama zdravlja koje su najvažnije za funkcionisanje čitavog društva. Neophodno je staviti mehanizme tržišta u službu društveno-odgovornog poslovanja. Trenutna kriza pomogla je da se pitanje saradnje ove dve oblasti ozbiljno preispita, a zatim i izgradi. istovremeno, sprega države i kompanija posebno se očitala na temelju uspostavljanja, sprovođenja i promocije preventivnih mera koje predstavljaju ključ pri odgovoru na svaki oblik krize.
Pred sam kraj, Ozren Tošić, Specijalista javnog zdravlja i savetnik Pacific Knowledge Systems, koji je moderirao čitavu diskusiju, zaokružio je sve iznete perspektive kratkim osvrtom na važnost trenutka u kojem se nalazimo: „Mi ne smemo propustiti priliku koju nam je donela ova kriza, moramo uključiti biznis u pravljenje boljeg društva, zdravijeg okruženja, prirode, a samim tim i zdravije nacije. Strategija zdravlja je deo poslovne strategije i predstavlja uslov održivosti bisnisa.“
Nazad
