Ipak, prema podacima UNESCO-a, trenutno je preko 770 miliona ljudi nepismeno širom sveta, odnosno taj broj ljudi nije u stanju da čita ili piše na osnovnom nivou na svom maternjem jeziku. Da je nepismenost zdravstveni problem ona bi se smatrala epidemijom.
Kako se danas svet izuzetno brzo menja, pismenost dobija sve širi kontekst. Konstantno nastaju različite nove vrste i tipovi pismenosti kao što su digitalna, kompjuterska, finansijska pismenost itd.
Od kljčnog je značaja uticaj pismenosti na različite aspekte naših života. Ona igra ključnu ulogu u smanjenju siromaštva, otvaranju novih radnih mesta, unapređenju zdravlja, pa tako i u ubrzanju razvoja i unapređenju ekonomije. Pismenost povezuje i osnažuje ljude, omogućavajući im da kvalitetno komuniciraju i stupaju u integraciju i ujedno doprinosi rastu samopouzdanja kod čoveka, što predstavlja veoma bitan psihološki faktor.
Da bi do ovih positivnih uticaja došlo, neophodno je da se celokupna globalna zajednica upozori na problem nepismenosti koji vlada na različitim mestima širom sveta. Potrebno transformisati prostore za učenje koji mnogima nisu na raspolaganju i tako obezbediti kvalitetno, pravično i inkluzivno obrazovanje za sve.
Upravo zbog toga, tema ovogodišnjeg Međunarodnog dana pismenosti je Transformacija prostora za opismenjavanje.
Pismenost je pravo, a ne privilegija.
