Odabir fakulteta: Kako da znam čime zaista želim da se bavim i donesem najbolju odluku?

Odabir fakulteta: Kako da znam čime zaista želim da se bavim i donesem najbolju odluku?

Autor: Doc. dr Milana Malešev

Temi odabira studija može da se pristupi iz različitih perspektiva. Za neke od njih, kao što je polje profesionalne orijentacije, nisam ekspert. Međutim, ono što mogu da ponudim jesu moji uvidi i zaključci do kojih sam došla tokom skoro dvadeset godina konsultantskog  rada u korporativnom sektoru, u oblasti ljudskih resursa. 

Ljudi imaju najveći uspeh u stvarima koje ih zaista zanimaju

Prvo zapažanje je da ljudi najveći uspeh imaju radeći stvari za koje su zainteresovani i koje im “leže”. Uspeh ne definišem samo kroz poziciju u hijerarhiji i zaradu, već i kroz zadovoljstvo poslom i životom uopšte. Većina ljudi danas radi zaista mnogo. Pod pritiskom su rokova, zahteva sa različitih strana, promene su česte i zahteva se visok nivo prilagođavanja. Ni onima koji rade posao koji vole nije lako, ali ljudima koji rade posao koji ih ne zanima ili koji se oslanja na njihove slabije strane, iskustvo može zaista da bude mučno. 

Tema mentalnog zdravlja na radu postaje sve prisutnija u organizacijama i društvu uopšte, i to je veliki pomak. Jedan od ključnih preduslova za mentalno zdravlje je dobro poklapanje između zahteva posla i okruženja, sa jedne, i pojedinca - njegovih sklonosti, sposobnosti i veština, sa druge strane. 

Doc. dr Milana Malešev
Doc. dr Milana Malešev

Šta je ono što možete da radite ili o čemu možete da čitate i slušate, a da izgubite osećaj za vreme?

Zbog toga mislim da je važno da pri izboru studija dobro razmislite o tome šta vas zaista zanima i u čemu ste dobri. Šta je ono što možete da radite ili o čemu možete da čitate i slušate, i da izgubite osećaj za vreme? Šta vas inspiriše i o čemu uživate da pričate? Pored ovog samostalnog preispitivanja, profesionalna orijentacija i savetovanje mogu da budu od velike pomoći. Školski psiholozi su tu da vam pomognu.

Sledeći korak koji preporučujem je da se raspitate koji poslovi postoje u ovim oblastima. Najbolji izvor informacija su ljudi koji obavljaju te poslove. Oni mogu živopisno da vam prikažu kako izgleda raditi na tim pozicijama i kakvo je okruženja u kom se radi. 

Na primer, kada sam razgovarala sa mladim revizorima u jednoj velikog revizorskoj kući, većina njih je isticala kao veliku prednost te pozicije dinamiku posla. Rad u timovima koji se menjaju od projekta do projekta, projekti koji pokrivaju različite industrije i tipove organizacija. Radno okruženje karakterišu visok stepen novine, zahtev za stalnim učenjem i prilagođavanjem, kao i česta putovanja. Kada dođe do umora i zasićenja, zaposleni prirodno počinju da razmatraju alternative - najčešće rad u finansijskoj službi jedne organizacije. Neki od njih zaključe da im je visoka promenljivost posla, iako zamorna, i dalje primamljivija nego da rade u istoj kancelariji, sa istim kolegama, u jednoj firmi. I često kažu da posao revizora više u skladu sa njihovim temperamentom i životnim stilom. Drugi zaključe da im mirnije okruženje više prija i kreću u potragu za drugim poslom. Obe vrste posla su u oblasti finansija i računovodstva, ali su okruženja u kojima se posao obavlja potpuno drugačija.

Koga da pitam i gde da pročitam?

O poslovima koji postoje u oblasti koja vas zanima možete da se informišete i na portalima za zapošljavanje.Tu ćete pronaći opise poslova, konkretne veštine i vrstu prethodnih studija/škola koje se traže. Pored portala za zapošljavanje, od pomoći mogu da budu i platforme za angažovanje frilensera. Na ovim platformama možete da vidite koje sve poslove obavljaju frilenseri, koja znanja i veštine poseduju, tipove projekata koje obavljaju, kao i raspon cena radnog sata za određeni tip posla. Ovi poslovi najčešće nisu isključivo frilenserski, već mogu da se obavljaju i u okviru organizacije. Jedna od najpoznatijih platformi za frilensere je UpWork

Plaforme za zapošljavanje, profesionalno povezivanje i angažovanje frilensera povremeno objavljuju i svoje izveštaje o trenutnoj potražnji za pojedinim poslovima, kao i projekcijama za budućnost. Na primer, LinkedIn je u januaru 2021. godine objavio listu najtraženijih poslova, koja uključuje i informaciju u kojoj meri je moguće raditi ove poslove “na daljinu” (LinkedIn Jobs on the Rise: 15 opportunities that are in demand and hiring now). UpWork je u aprilu 2021. godine objavio listu najtraženijih poslova i veština u periodu 2019-2022.god (The 30 Most In-Demand Jobs and Skills), a Svetski ekonomski forum je u oktobru 2020. objavio svoj Izveštaj o budućnosti poslova (The Future of Jobs Report). Svi ovi izveštaji su u celini dostupni na internetu i možete ih lako pronaći.

Podatke o potražnji poslova u Srbiji možete da pronađete na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i na sajtovima najvećih domaćih portala za zapošljavanje.

Kako da steknem uvid ne samo u domaće, već i u globalne trendove?

Zbog čega sam prvo navela izveštaje velikih stranih portala? Zbog toga što oni češće ažuriraju svoje izveštaje i zbog toga što na osnovu njih možete da steknete dobar uvid u globalne trendove na tržištu rada. Jedna od posledica pandemije korona virusa je da je dostupnost opcija za rad na daljinu znatno porasla. Tržište rada je postalo globalnije, što znači da ljudi u pronalaženju posla više nisu isključivo ograničeni mestom i državom u kojoj žive.

Kako su se očekivanja od fakulteta promenila

U skladu sa promenjenim potrebama savremenog tržišta rada i očekivanja od fakulteta su se promenila. S obzirom na visoku promenljivost savremenog sveta rada, očigledno je da fakultetsko obrazovanje ne može svojim studentima da pruži gotova rešenja za probleme na koje će nailaziti tokom svog dugog radnog veka. Ali ono što može da im pruži jeste postavljanje dobrih osnova da problem uokvire i definišu, kao i da znaju kojim putevima mogu da krenu u potragu za rešenjem

Fakultetsko obrazovanje kod studenata treba da razvije veštine pronalaženja kvalitetnih izvora informacija, procenu njihove vrednosti, sintezu i izvođenje zaključaka. Pamćenje podataka je daleko manje važno od negovanja veštine kritičkog razmišljanja.

Dalje, veštine prezentovanja i dobrog argumentovanja sopstvenih ideja, kao i rada u timu, su takođe veštine koje je tokom studija moguće razvijati, a koje su jako važne za svet rada.

Zašto su tokom studiranja izuzetno važne prakse

Izloženost savremenim trendovima i prilikama za primenu znanja koja se tokom studija steknu su još jedan važan aspekt studiranja. Prilike da dođu u kontakt sa ljudima iz prakse, kao i da se sami u njoj oprobaju, studentima omogućavaju da bolje upoznaju sebe, svoje preferencije i sposobnosti. Takođe ih usmeravaju na segmente znanja i veština koje treba da unaprede, kako bi što bolje prevazišli jaz između studija i sveta rada. Radne prakse naravno znače i upoznavanje sa poslodavcima i na najpraktičniji način otvaraju prilike za zapošljavanje.

Studenti fakulteta za koje ste zainteresovani mogu najbolje da vam kažu kako je rad organizovan i u kojoj meri ispunjava kriterijume koje sam navela.

Dobra vest: obrazovanje je danas daleko dostupnije

Ovi razgovori će vam pomoći i da realističnije postavite svoja očekivanja. Važno je da razumete da fakultet ne može da vam pruži baš sve što ste zamislili, kao i da će biti predmeta koji vam neće biti baš po ukusu. Međutim, dobra vest je da je obrazovanje  postalo daleko dostupnije, tako da svoje želje za znanjima iz nekih vrlo specifičnih oblasti možete da dopunite pohađanjem brojnih kurseva. Na primer, Coursera je online platforma na kojoj možete da nađete puno kvalitetnih i besplatnih kurseva prestižnih svetskih univerziteta.

Fakultet je prvi korak, osnova za buduću karijeru. Tokom svog radnog veka menjaćete poslove, a mnogi od vas će praviti i ozbiljne zaokrete u karijeri. Profesionalni put postaje sve fleksibilniji, tako da vas ni izbor fakulteta više ne određuje toliko čvrsto kao što je to bio slučaj ranije. Zato se potrudite da na taj izbor više da gledate sa uzbuđenjem polaska u novo istraživanje, nego sa strepnjom da ćete napraviti nepopravljivu grešku.

Prijavi se za prijemni ispit na FEFA

Nazad

Slične vesti

Svetski dan zaštite prava potrošača: Šta treba da znam?

Svetski dan zaštite prava potrošača: Šta treba da znam?

Pred nama je Svetski dan zaštite prava potrošača, koji se svake godine obeležava 15. ...
Iskustva sa prakse: Natalija Lazevski o praksi u Unija Smart Accounting-u

Iskustva sa prakse: Natalija Lazevski o praksi u Unija Smart Accounting-u

Važna lekcija o međuljudskim odnosima, veća efikasnost, podrška i kreativnost – reči su ...
Kopaonik biznis forum: profesori FEFA o ključnim izazovima i očekivanjima generacije Z od poslodavca i brendova

Kopaonik biznis forum: profesori FEFA o ključnim izazovima i očekivanjima generacije Z od poslodavca i brendova

Jubilarni 30. Kopaonik biznis forum održan je od 5. do 8. marta kada su, kao i prethodnih ...