„Ekonomski napredak danas podrazumeva drugo značenje – nema ekonomskog napretka ukoliko on podrazumeva uništavanje nečeg drugog i ako ne obezbeđuje održivosti. U sadašnjem trenutku, punom neizvesnosti, novih zanimanja i promena, kompetitivnost je prilagoditi se, biti drugačiji i nuditi ono što drugi nemaju“, započeo je svoje obraćanje profesor Christian Ketels, ispred Harvard biznis škole povodom obeležavanja 20 godina rada FEFA fakulteta.
Kako kaže, strategija više ne treba da se bazira na savršenstvu, već na visokoj fleksibilnosti, na čemu treba bazirati i savremeno obrazovanje. Shodno tome da je od 2007. godine FEFA pridruženi član Harvard poslovne škole, osnivači prof. Goran Pitić i prof. Nebojša Savić, osvrnuli su se na početnu viziju prilikom stvaranja FEFA fakulteta. Danas, ona znači mnogo više.
„FEFA je započela sa radom u zoru digitalne revolucije. Od samog početka naša osnovna premisa je bila da bez kompromisa postižemo kvalitet, „excellence“ koji se danas očekuje u svakom pogledu. I da neprestano gledamo ka budućnosti, ka onome šta je potrebno da naši studenti i srpska privreda uspeju uz najviše etičke standarde. To je ono na šta smo mislili prilikom osnivanja, i ono što i danas želimo da održimo i ojačamo“, rekao je prof. Pitić.
„Uporedo sa tim, radili smo i na internacionalizaciji našeg lanca vrednosti, kako bi FEFA postala deo međunarodne poslovne zajednice i kako bi naši studenti mogli da svakodnevno koriste najrelevantnije primere iz prakse, što naša saradnja sa Harvard poslovnom školom od 2007 godine omogućava“, istakao je profesor Savić.
Doprinos zajednici, globalni pristup i mentorstvo danas su više nego potrebni. S obzirom na to da mladi ljudi mogu da dođu u kontakt sa bilo kojim izvorom informacija i bilo kojim medijumom, na obrazovanju je odgovornost da sve te informacije zapravo pomognu studentima da povežu i razumeju trenutak u kojem se nalaze. Bitno je da razumeju razliku – između kvalitetnog i nekvalitetnog, tačnog i netačnog, ispravnog i pogrešnog.
„FEFA se danas zasniva na četiri osnovna sidra – multidisciplinarnosti, inovacijama, tesnoj saradnji sa privredom i želji da se kontinuirano doprinosi našoj zajednici, koji zajedno čine Fefin lanac vrednosti„ istakao je dekan FEFA prof. Nedeljković. Ali u osnovi svega su i dalje ljudi. I mi smo ponosni što na fakultetu rade i sa fakulteta izlaze dobri ljudi sa visokim etičkim standardima.
Da je Covid 19 ubrzao digitalizaciju, osetile su kompanije u skoro svim sektorima privrede. Danas, usled geopolitičkih okolnosti, imperativ postaje i energetska tranzicija. Zbog toga je dvadesetogodišnjica fakulteta bila posvećena i razgovoru o zelenoj digitalnoj transformaciji, o čemu su govorili predstavnici privrede iz regiona - Stefan Lazarević, NCR Vicepresident & General Manager, NCR Serbia, Stjepan Orešković, Principal Investor, M+Grupa & Chairman of the supervisory board, IEDC, Ksenija Karić, Country General Manager, Schneider Electric, Igor Bogićević, CTO & Co-founder, Orgnostic, Nikola Vrdoljak, Partner, 404 Agency i Luka Stanić, General Manager, BG Reklam dok je panel vodila: Jelisaveta Lazarević, docentkinja i prodekanka FEFA Fakultet
Oni su se saglasili kako je očigledna prisutnost pesimizma i straha u zapadnom svetu i kako se može uvideti jasna paralela koja govori o dijametralno različitom pristupu inovacijama. Kao primer, uzete su šezdesete godine koje su, u vreme novih tehnoloških poduhvata donosile radost, uzbuđenje i nadu. Danas, sa pojavom Chat GPT-a, novih tehnologija, razvoja robotike i veštačke inteligencije uopšte, postoji bojazan koja je pre svega povezana sa zabrinutošću oko radnih mesta. Učesnici panela su kao rešenje videli pozitivni narativ i komunikacijske tokove koji bi trebalo da budu nosioci pozitivnog tona, ulivajući nadu ili makar ublažavajući strah.
Takođe, oni su istakli i uspešne primere zelene digitalne transformacije u svetu i u regionu - kao što je NCR kampus u Beogradu koji je napravljen tako da troši manje energije nego što su ranije trošile njihove četirizgrade, BG reklam koji, zahvaljujući svom fokusu na maksimalnom korišćenju nisko zagađujućih materijala i inovativnosti, radi sa kompanijama poput Google-a, ali i primetnu energetsku efikasnost data centara koji čineosnovu moderne digitalne ekonomije.
„Projekat održivog zelenog razvoja je prvi koji od nas traži da angažujemo mnogo toga, ali neće uspeti ako ne bude igrao na pohlepu kapitalizma. Ako kapitalizam ne bude video neki novi poslovni model i profit u tome da kroz održivost vidi veću šansu, nego kroz stari model poslovanja, neće nam pomoći ni Greenpeace, ni svi dobri ljudi ovog sveta.”, istakao je profesor Orešković povodom održivosti agende zelene ekonomije.
Svi dati primeri imaju zajedničku tačku – veći fokus na troškove i štednju energije. Zelena transformacija i digitalna transformacija danas idu „ruku pod ruku“ – i pokazuju se kao neminovnost, kao primaran put kojim će ići svetska privreda u periodu pred nama. Ono što ovaj transformacioni proces treba da karakteriše jeste inkluzija – inkluzivnost različitih industrija, oblasti i svih generacija kako bi taj proces bio uspešan.
Pojedinačno, panelisti su uputili savet novim generacijama – radite ono što vas tera da budete radoznali, upornost i adaptibilnost, zeleno-digitalna osvešćenost i pripremljenost za mnoge pozicije koje će nastati, ali i nestati.
„Mislite na one koji će postati ili su postali gubitnici tokom tektonskih promena koje se dešavaju. Mi imamo odgovornost da, makar u sopstvenom okruženju, ne načinimo nikoga gubitnikom. Pružajte svoj doprinos i brinite o ljudima iz vaše okoline. Od pojedinca počinje sve“, glasio je jedan od zaključaka.
