Nalazimo se u zdravstvenoj, ekonomskoj i socijalnoj krizi koja zahteva reagovanje svih delova našeg društva na različitim nivoima. Uprkos vidno komplikovanoj situaciji, FEFA nastoji da redovnim izvođenjem radionica upotpuni vreme srednjoškolcima pomoću aktuelnih tema i kvalitetnog znanja zahvaljujući našim profesorima. Tim povodom, kao četvrta u nizu prolećnih radionica, 12. marta izvedena je nova pod nazivom Ciklusi kriza od Dot.com krize do COVID19 krize, koju je održala Jelisaveta Lazarević, studentkinja doktorskih studija na FEFA i asistentkinja.
Na osnovu rada od strane Međunarodnog monetarnog fonda, procenjuje se da se krize i „baloni“ dešavaju na svakih 13 godina u proseku.
Vratili smo se dvadesetak godina u prošlost, kada je globalizacija doživljavala svoj bum, a internet postajao tehnologija koja se sve više koristi, i diskusiju započeli na temu DotCom krize, tj. balona. U periodu od 1995. godine do 2000-ih, zabeležene su značajne promene na međunarodnim tržištima – čak 20 miliona kompanija dodalo je u svoj naziv: Dot.Com kako bi, na određen način, postale deo tadašnjeg sistema. Takođe, marketinške kampanje su igrale važnu ulogu, pa su neki od vodećih slogana glasili: Dot.Com or be gone i Get web or be dead. U tim godinama, ljudi širom sveta počinju da uviđaju važnost pojave interneta maštajući o njegovim granicama, koje su se već tada činile nesagledivim.
„Osim toga što će ukazati na to da su deo novog sistema, dodavanjem nastavka Dot.Com, kompanije su želele da stvore sliku o sebi kao modernim, da idu u koraku s vremenom i svoje poslovanje pozicioniraju u online svetu kako bi privukle veći broj investitora“, objasnila je Jelisaveta.
Od 1999. do 2001. dolazi do „pucanja balona“ - kompanije (Dot.Com) koje su skupile ogromnu količinu novca nisu uspele da ulože taj novac u rast svog biznisa, niti su ga vratile investitorima, što je dovelo do masovnog propadanja istih.
Zajedno sa učesnicima Jelisaveta je analizirala i narednu, Svetsku ekonomsku krizu koja se 2008, krenuvši iz SAD-a, vrlo brzo prelila na čitav svet. Kao poslednja, spomenuta je i aktuelna COVID19 kriza. Već više od godinu dana donosioci odluka razmatraju na koji način da odgovore. Pretpostavka je da će pad svetske ekonomije biti najveći od Drugog svetskog rata.
Kao jednu od glavnih lekcija sa ove radionice, učesnici su poneli uputstva o tome kako prepoznati „balon“ (odnosno preteću krizu). „Ne možemo u potpunosti biti spremni za nešto novo i neviđeno, odnosno neproživljeno. Krize su neizbežne – pitanje je kolikog intenziteta će biti i koliko, odnosno na koji način i da li smo uopšte sposobni za brze promene, ali i prepoznavanje iste“, zaključila je Jelisaveta.
Nazad
