ChatGPT samo je jedna od njih, dok je pitanje etike i zaštite ono koje i dalje neka krajnji odgovor. „Mislim da je najvažnija svest o tome da su privatni podaci valuta kojom korisnici plaćaju besplatne servise i sadržaje na internetu“, zaključuje profesor.
Šta biste izdvojili kao trenutno najvažnije u kontekstu zaštite podataka, a šta kao najopasnije?
Srđan Verbić: Mislim da je najvažnija svest o tome da su privatni podaci valuta kojom korisnici plaćaju besplatne servise i sadržaje na internetu. Mnogo naših sugrađana ne razmišlja o tome da njihovi podaci imaju vrednost i da bi trebalo da vode računa šta sa njima rade. Ideja da svoj virtuelni identitet treba štititi još nije sasvim sazrela.
Najopasnija je, čini mi se, personalizacija pristupa internetu koja nas stavlja u komunikacioni mehur, izolovan od drugačijih i nepoželjnih ideja, vrednosti i stavova. To je posledica činjenica da smo svim svojim aplikacijama jasno stavili do znanja šta volimo, a šta ne, i tako pristali da živimo u blaženom neznanju šta je van tog mehura. Tu ljudska priroda i konzumerizam idu ruku pod ruku. Posledice su velike, a na vidiku nema dobrih ideja kako od toga da se odbranimo.
Da li smatrate da je ukidanje ’’cookies’’ kolačića, predviđeno za 2024. godinu korak napred ka većoj zaštiti ličnih podataka?
Srđan Verbić: Ukidanje mogućnosti da nas internet prodavci u stopu prate pomoću kolačića trećih strana svakako je korak ka boljoj zaštiti ličnih podataka. Istini za volju, sve više ljudi koristi servise za upravljanje podacima pa se i sada nekako štite. Npr. neki brauzeri ni danas ne dozvoljavaju third-party kolačiće. Mnogi korisnici već godinama instaliraju dodatke koje blokiraju reklame i čiste memoriju. Sve to zajedno stvara potrebu za novim protokolom koji bi otežao praćenje korisnika, a pri tom ne bi previše ugrozio targetirane reklame. Ima više inicijativa koje bi to mogle da ostvare taj cilj, kao što su Privacy Sandbox (Guglova inicijativa) i Global Privacy Control.
Koje tehnologije pozitivno utiču na zaštitu privatnosti i ličnih podataka?
Srđan Verbić: Web3 tehnologije koje se baziraju na „decentralizovanom vebu“ stvarno štite privatnost podataka. One nam omogućavaju da zaista budemo vlasnici svojih podataka i da svesno odlučujemo kome ćemo dati podatke na uvid. Problem sa ovakvim aplikacijama je što više ne mogu da budu „besplatne“. Firme koje ih prave moraju da nađu novi biznis model. Drugo, blockchain kao osnova Web3 tehnologija, stvarno je teška artiljerija, nije ga lako primeniti za frekventne razmene podataka. Videćemo li će uskoro biti nekih efikasnijih rešenja.
Jedna od najaktuelnijih tema danas jeste lansiranje chat-bota ChatGPT zasnovanog na veštačkoj inteligenciji. Šta vi mislite o tome?
Srđan Verbić: ChatGPT je još jedna aplikacija koja se hrani velikim količinama podataka koje smo ostavljali svugde po netu. Ovoga puta aplikacija čita tekstove na različitim jezicima i pravi svoju mrežu znanja. Kada u našim pitanjima prepozna elemente iz svoje mreže znanja, generiše odgovor upakovan u strukturu nama poznatog jezika. Ovaj četbot je baziran na dobro poznatoj tehnologiji otvorenog koda, GPT-3. Ona je svima dostupna i zbog toga treba očekivati veliki broj sličnih aplikacija tokom ove godine. Takmičenje je počelo. Potencijal za njihovu primenu još ne možemo da sagledamo. Ogroman je. Nažalost, potencijal za zloupotrebu nije ništa manji.
Kako upotreba ovog jezičkog modela utiče na privatnost podataka?
Srđan Verbić: GPT modeli tokom obučavanja nikog nisu pitali za odobrenje da čitaju sve što je netu. To znači da su sve na šta su naišli ugradili u svoje mreže. Ako ste u svojim blogovima negde ostavili nešto što ne bi trebalo, možda se i to pojavi u nekoj recikliranoj formi. To je verovatno manji problem. Veći je što ne znamo tačno na koji način ChatGPT obrađuje i čuva podatke koje dajemo kao input. Pristali smo da se taj materijal koristi za unapređenje servisa. Možda ipak ne bi trebalo da unosimo i pitamo ono što ne bismo voleli da bude javno.
Po Vašem mišljenju, koji je najveći etički problem sa kojim se danas suočava oblast zaštite podataka?
Srđan Verbić: Verovatno je to korišćenje biometrijskih podataka za praćenje i nadziranje pojedinaca. Stavovi građana prema tome šta je važnije: bezbednost ili pravo na privatnost, nisu i verovatno nikad neće biti jedinstveni. Uvek će biti vatrenih zagovornika jedne ili druge strane, nadglašavanja i preglašavanja. Lakoća sa kojom se danas prepoznaju lica, boja glasa ili hod čoveka preti da poremeti ovaj balans. Teško je verovati da će bezbednosne strukture prikupljati i čuvati lične podatke koje nikada niko neće zloupotrebiti. Gomilanje podataka na jednom mestu je uvek rizik za njihovu bezbednost. Mislim da ovde nema drugog rešenja osim da se o ovom problemu stalno govori i da se stalno ukazuje na njegovu važnost.
