Četvrtak, 6. avgust 2026.

Zašto (ne) učimo iz kriza: Prof. Srđan Verbić održao uvodno predavanje na prestižnoj Living Knowledge konferenciji u Poljskoj

U okviru međunarodne konferencije Living Knowledge: Research and Solidarity, održane u Gdansku (Poljska), profesor Srđan Verbić svojim uvodnim predavanjem otvorio je ovaj događaj. Fokus njegovog izlaganja bio je usmeren na dubinsku analizu kriznog menadžmenta, odnosno na sistemske probleme sa kojima se suočavamo u vanrednim okolnostima i razloge zbog kojih društva ponavljaju iste greške.

Spojivši naučni diskurs i praktična iskustva sa globalnim izazovima poput pandemije, profesor je ukazao na ključni paradoks savremenog društva: civilizacijski potresi često ostaju propuštene prilike za izgradnju otpornijih sistema. Umesto uspostavljanja mehanizama koji prevazilaze izazove, omogućavaju globalnu koordinaciju i čuvaju poverenje javnosti, društveni diskurs često ostaje sveden na anegdotske reakcije i površne „ponašajne fusnote“.

„Iskustvo nije ono što vam se događa, već ono što uradite sa onim što vam se dogodilo,“ podseća prof. Verbić, citirajući čuvenu misao Oldosa Hakslija.

„Pravi problem sa učenjem iz retkih i neočekivanih događaja jeste to što se oni ne dešavaju dovoljno često da bi generisali podatke na osnovu kojih možemo sistemski reagovati. Međutim, najtužnija činjenica o prevenciji jeste to što je njen najveći uspeh po svojoj prirodi - nevidljiv. Ako prevencija funkcioniše savršeno, ništa se ne dogodi. Zato društveni i politički sistemi retko nagrađuju nevidljivu prevenciju, već prednost daju vidljivoj reakciji na nastalu katastrofu. Kako bismo sprečili narednu krizu, moramo razumeti zašto nismo uspeli da naučimo lekcije iz prethodne.“

U svojoj analizi, profesor Verbić je izdvojio nekoliko ključnih faktora koji onemogućavaju efikasno sistemsko učenje:

• Problem retkih događaja i odsustvo kontrolne grupe: Za razliku od učestalih događaja iz kojih se podaci lako analiziraju, globalne krize onemogućavaju sprovođenje kontrolisanih eksperimenata. Izolovani incidenti se stoga često pogrešno tumače kao opšte lekcije.
• Izostanak dubinskog preispitivanja (Double-loop learning): Efikasno reagovanje zahteva hrabrost da se dovedu u pitanje same osnove na kojima počivaju protokoli organizacija, što pred institucije stavlja ne samo tehnički, već i politički izazov preuzimanja odgovornosti.
• Politička i ekonomska cena prevencije: Povratak u „normalnost“ i zaborav potiskuju ambiciju za izgradnjom stabilnijih sistema. Prevencija zahteva dugoročna ulaganja koja se retko prepoznaju kao prioritet kada neposredna pretnja prođe.
• Erozija poverenja u nauku: Pasivnost pred talasom dezinformacija i teorija zavere tokom kriznih perioda dodatno je oslabila ključne javne institucije, što predstavlja rizik za bilo koji budući izazov razmera globalne krize.

Učešće i izlaganje profesora Srđana Verbića na ovom međunarodnom skupu još jedna je potvrda usmerenosti FEFA fakulteta ka strateškom promišljanju, razvoju visokog obrazovanja i rešavanju najsloženijih društvenih i ekonomskih izazova današnjice.

Nazad