„Kao vodeći poslovni privatni fakultet, naš cilj od samog osnivanja fakulteta je pružanje primenljivog i relevantnog znanja, kao i podrška našim studentima za započinjanje uspešne poslovne karijere, kako u sopstvenim, tako i u vodećim domaćim i inostranim kompanijama sa kojima sarađujemo. Ipak, ono na šta bih se danas osvrnuo jeste niz društveno odgovornih ponašanja koje trenutno podstičemo i u kojima učestvujemo.
Humanitarni teniski turnir FEFA Open održaće se 4. i 5. juna na terenima Tipsarević akademije za dobrobit dece i mladih u Srbiji i želeo bih da vas pozovemo da budete deo, makar iz publike. Sa inicijativom Digitalna Srbija upravo sprovodimo besplatne programe Kompas 4.0, namenjene razvoju onih veština koje su prepoznate kao nedostajuće u novim, ali i tradicionalnim poslovanjima. Takođe, sa švedskom agencijom Olof Palme Center, pokrenuli smo besplatnu edukaciju „Just transition“ - specijalističke studije namenjene mladima koji žele da steknu znanje o potrebi razvoja održive privrede u domenu zaštite prirodnih resursa i ekologije“, rekao je dekan FEFA fakulteta Milan Nedeljković.
Profesor Christian Ketels ispred Harvard Business School govorio je na temu „nove konkurentnosti“, obeležavajući dugogodišnje partnerstvo FEFA fakulteta i Harvard poslovne škole. Govoreći o izazovima koji u poslednjih 20 godina utiču na svetsku privredu i novim okvirima za razvoj konkurentnosti i uticaju tehnologija koje se brzo razvijaju na konkurentnosti privreda i kompanija, profesor Ketels naglasio je da se, uprkos silnim promenama koje su izuzetno vidljive, fundamenti ne menjaju.
„Metaverse će napraviti promene u individualnim kompanijama i sektorima. Zapravo, tehnologije koje se brzo razvijaju su sredstvo i alat koji nam omogućava da radimo stvari drugačije. Međutim, one ne menjaju suštinski fundamente uspeha i konkurentnosti kompanija - gde je i dalje glavno pitanje šta nudite tržištu i koja je vaša jedinstvena propozicija vrednosti“, objašnjava profesor Ketels.
Govoreći o promenama koje se tokom poslednje tri decenije dešavaju na tržištu, ističe da se u poslednjih trideset godina svet se globalizovao i konektovao. Taj period bio je dobar trenutak za manje države da se otvore i iskoriste mogućnosti koje pruža globalno tržište. Međutim, nakon globalne finansijske krize, COVID19 i trenutnog rata na teritoriji Ukrajine, uočava se veća fragmentacija svetske privrede - postaje važno gde se nalazite u svetu, sa kim trgujete, u kom sektoru privrede poslujete.
U takvom okruženju, ponovo je naglasak stavljen na ulogu politika i Vlada, gde više ne govorimo samo o troškovnoj efikasnosti, već i o otpornosti i načinima na koje možemo da se nosimo sa promenama koje se dešavaju. Vidimo i drugačiji makroekonomski okvir u kome smo postali više Kejnzijanci i u kome nam sve više treba aktivna fiskalna politika. Na sve to, desile su se i dve velike promene koje se odnose na digitalizaciju i klimatske promene – koje dovode do značajnih promena u industrijama.
Dvougao u kojem su učestvovali Zoran Drakulić, predsednik Srpskog poslovnog kluba “Privrednik” i Marija Ilić, predsednica upravnog odbora Serbian Games Association suočio je tradicionalne i nove biznise.
Talenti i znanje – bio je zajednički odgovor govornika kada je u pitanju najveća prednost poslovanja, bez obzira na to kojoj oblasti pripadaju. Međutim, Drakulić je ocenio kako trenutne krize teže da resetuju kako poslovni, tako i svet uopšte.
„Kada govorimo o Srbiji, hvalimo se investicijama iz inostranstva, a tvrdim da srpski privrednici mogu da unesu neuporedivo više, i pritom, novac ostave u zemlji. Ono što je prepreka - nemamo zaštitu koju imaju strani investitori. Potrebni su nam ozbiljni ljudi na odlučujućim pozicijama, profesionalci koji će umeti da ocene prilike koje nas okružuju. Šansu vidim ako Srbija formira Vladu eksperata – ukoliko to ne uradi, vratićemo se 5, 6 godina unazad“, ocenjuje Drakulić.
Sa druge strane, Marija Ilić opisuje gejming industriju kao „život u balonu“, odviknutog od žaljenja, uz neprestano oslanjanje na podršku koju samostalno pronalaze u partnerima poput FEFA fakulteta. Uprkos tome, Drakulić je podelio kako velike firme iz sistema Privrednika imaju uveliko svoje fondove za startapove i da se inovacije neprestano podstiču.
„Danas smo pustili i prvu solarnu veću elektranu u Srbiji koja je vezana za industriju. Mi hoćemo da budemo samodovoljni i samoodrživi. I to i možemo – dali smo predlog Vladi da na 200 hektara pravi 4 miliona tona nafte, svake godine, ali nismo naišli na razumevanje. Time bismo rešili problem struje tokom 5 meseci godišnje i to u svim gradovima Srbije. Umesto toga, mi uvozimo godišnje 2 miliona 800 hiljadu tona nafte“, govori Drakulić.
Da okruženje, mnogo više od pojedinačnih talenata, podstiče nova poslovanja i tržišta, govori iskustvo Marije, te ključ vidi u ekosistemu, gde se istovremeno nalazi i glavna prepreka. „Kako bi se adekvatno obrazovali i stekli iskustvo, apsolutna je preporuka da talenti odu u inostranstvo jer je to jedini način da napredujemo. Međutim, pitanje se postavlja, gde se vraćaju. Da li možemo da im ponudimo ono što je pandam uslovima u inostranstvu. To je zapravo ekosistem koji moramo zajednički da gradimo i u čemu će nam možda čak i indirektno pomoći trenutna raseljavanja, odnosno dolazak mnogih stručnjaka iz digitalnih industrija“.
Kao zaključak ovog dela, Drakulić je rekao kako je trenutni rat, rat za resurse. Zbog toga posebno sada, treba čuvati sopstvene resurse jer će ona zemlja koja samostalno opskrbi sopstvene potrebe, upravo i preživeti.
Poslednja diskusija je bila posvećena aktuelnoj temi kompanija jednoroga i pitanju zbog čega ih nema više u regionu. Jednorozima ili drugačije rečeno startapima koji su dostigli vrednost od preko milijardu dolara. Govorili su Mislav Malenica, Founder & CEO, inovativnog hrvatskog startupa Mindsmiths; i predsednik hrvatskog udruženja za veštačku inteligenciju; Bojan Rendulić, VP of Marketing, uspešnog srpskog startup-a Productive i Katarina Urošević, Chief of Staff & director of corporate communications, jednog od vodećih srpskih tehnoloških startupa HTEC.
„Ono što dotiče najosnovnije potrebe ljudi, to su potrebe na kojima su izgrađene sve mega kompanije. Ukoliko o proizvodu treba preterano razmišljati, slagati i razrešavati, onda to nije dovoljno dobro i nema prirodan potencijal za giganta“, započeo je Mislav ističući kao jedan od razloga za nedostatak jednoroga u regionu – nepoštenu prednost.
Ta „nepoštena prednost“, kako kaže, nije nikakva nelegalna radnja. Ona se odnosi na dobru strartnu poziciju – bolju od ostalih. „…Da vidiš ono što drugi ne vide ili imaš ono što drugi nemaju“, objašnjava Mislav. Na teritoriji regiona, on govori kako često, ne da nemamo nepoštenu prednost, već imamo i nazadovanje koje je neophodno prvo iznivelisati, a tek onda započeti tržišnu trku.
Kako bi se razvile takve kompanije, talenti su ključni. Kako naglašava Katarina Urošević: privlačenje najtalentovanijih ljudi je prioritet broj 1. Pored akvizicije novog talenta, zadržavanje talenta koji već radi u kompaniji je podjednako bitan. „Trenutno zapošljavamo 1.500 ljudi i samo u prethodnom mesecu smo dobili 100 novih kolega. Međutim, takav rast ne bismo mogli da ostvarimo samo na tržištu Srbije, pa smo se proširili i na region“, objašnjava Katarina.
Bojan je istakao da je tehnološka prednost često izbrisiva, ali njihova prednost je ta što dobro poznaju industriju i izazove koje industrija ima.
Bojan ističe i da je za buduće generacije najvažnije da imaju radoznalost i glad za novim znanjima. U našem regionu se priča o nedostatku preduzetništva – ali da bi se stiglo do toga važno je da razumete šta je to i da istražujete tu oblast.
Umesto treniranja samo za rad i radnički vek, potrebno je podstaći i pomoći ljudima da prošire svoje vidike, da razmenjuju mišljenja i naprave „mindset“ koji će im dopustiti da sanjanju velike snove. Koliko je važan takav način razmišljanja govori i upotreba veštačke inteligencije koja se razlikuje od zemlje do zemlje.
Ako nemate pravi mindset oko sebe, energiju i spremnost da preuzmete rizik, onda zapravo nemate faktore za uspeh – jedan je od zaključaka ovog panela.
U vezi sa tim, ova diskusija je zatvorena odgovorima na pitanje kakvo razmišljanje je potrebno novim generacijama kako bi donosila prave odluke u trenutku punom, čak i egzistencijalnih, neizvesnosti.
Katarina je na prvom mestu istakla proaktivnost i fleksibilnost– kako na konkretnom poslu, tako i u potpunom menjanju karijernog puta. Slično tome, Bojan Rendulić pocrtao je unutrašnju motivaciju i svrhu – glad za novim znanjima i radoznalost.
Sam događaj, zaokružen je dodeljivanjem zahvalnica studentima koji su ostvarili izuzetne rezultate zbog čega su učinili FEFA fakultet i sve profesore i predavače ponosnim i sigurnim da zajedno radimo stvari koje ostavljaju trag i koje će imati pozitivan uticaj.
