Budućnost obrazovanja bila je tema panela 12. maja u organizaciji FEFA fakulteta kada je pokrenut razgovor sa doc. dr Tanjom Kuzman (PwC i FEFA), Tamarom Obradović (JTI), Miliborom Sakovićem (Prva ekonomska škola), Stefanom Salomom (Infostud) na temu poželjnih znanja, profesija veština. Čitav razgovor moderirao je doc. dr Srđan Verbić (FEFA).
Kao vrlo važna karakteristika perioda pandemije ispostavila se razlika između poslova koji mogu da se obavljaju online i onih koji to ne mogu. „Pre samo dve godine, imali smo priliku da čujemo mnogo komentara o tome kako je idealno obavljati posao od kuće. Od kako smo primorani da tako i funkcionišemo, suočili smo se mnogim preprekama – prekomernim radom, neprestanom dostupnošću i nedostatkom socijalizacije. Kako na to gledaju mladi ljudi koji tek treba da započnu karijeru?“, glasilo je pitanje doc. Verbića koje je otvorilo čitavu diskusiju.
Budućnost ne donosi strogu podelu
Tamara Obradović istakla je okrenutost ka hibridnom režimu rada poslovanja u budućnosti. Umesto stroge podele kakva nas je zadesila u prethodnom periodu, ona ističe kombinovani model koji će posebno zahtevati inkluzivnost. „To će doneti veliki izazov za HR-ove. Uključivanje ljudi koji rade od kuće, njihovo vrednovanje, motivisanost, nagrađivanje, ali i vidljivost, biće jedan od glavnih zadataka kako bi se održalo zajedništvo unutar poslovanja“, rekla je Tamara.
Potreba za pripadnošću kolektivu i timski duh, izdvojila se kao izuzetno bitna, ne samo u radnom okruženju, već i u školi. Iako u početku zanimljiva, nastava na daljinu već nakon mesec dana postala je opterećujuća srednjoškolcima, kako kaže direktor Prve ekonomske škole Milibor Saković. Slično tome, Stefan Salom izneo je podatke istraživanja u kojima mladi ljudi u svojim radnim zadacima – poslu ili obrazovanju, ne vide samo aktuelni ili potencijalni izvor primanja, već tragaju za smislom i svrhom posla, doživljavajući ga kao važno mesto društvenih aktivnosti.
Bez obzira na to što se susrećemo sa novim zanimanjima – profesijama u nastajanju, bitne stvari ostaju iste. „Odgovornost prema poslu, doza poverenja i razumevanje biće neophodno – ne znači da posao morate obavljati isključivo od 9-5, već da ga možete završiti i mimo tog okvira, zbog čega će poslodavci morati da imaju više poverenja, a zaposleni više odgovornosti“, rekla je doc. Tanja Kuzman.
O industrijama ili znanjima koja menjaju tržište rada
Osim što je donela nova, digitalizacija je preoblikovala mnoga stara zanimanja. Ipak, prema rečima Tamare, mnogo zahtevnije od usvajanja novih znanja i veština jeste poništavanje zastarelih navika, aktivnosti i obrazaca ponašanja. „Jako je teško da krenete sa usvajanjem novih znanja ukoliko se i dalje držite starih“ rekla je ona, naglasivši potencijalan sukob koji može doći između njih. „To su najčešće one navike i ona znanja koja smo usvajali od prvog razreda osnovne škole i istih se držali maltene do juče. Zato i jeste potreban izuzetan trud kako bismo se odrekli tih starih obrazaca i usvojili nove koji postaju podrazumevajući“, rekla je Tamara.
Uporedo sa brojnim novim veštinama, nastaju i nove profesije. Konkretno, onu koju je izdvojio Stefan Salom jeste Menadžer razvoja proizvoda/Product Manager – osoba koja je primarno zadužena za komuniciranje sa programerima. “Idealan PM jeste osoba koja je stručna za neku oblast, a razume IT. Mislim da ulazimo u svet u kojem je razumevanje IT-a, drugačije nazvano algoritamska pismenost, postaje važno kao mentalna snaga. Kako da optimizujemo, šta se ponavlja, kako da iskoristimo savremenu komunikaciju… To su ljudi koji razumeju određenu industriju, dobro razmišljaju, i od konkretnih znanja imaju predstavu šta IT može, kako bi umeli da osmisle rešenje. Njih nema dovoljno u Srbiji, mi ih na primer obučavamo. Takođe, vidimo da taj trend ipak raste i ovde, dok je na svetskom nivou on uveliko na snazi“, rekao je Stefan.
Ova delimično nova pozicija upravo govori u prilog tome kako je razumevanje, povezivanje, razmišljanje, nešto na čemu bi trebalo insistirati u budućnosti umesto čisto reprodukovanog znanja. Jedan od načina koje je istakao gospodin Saković jeste i projektna nastava koja se intenzivno vraća u upotrebu poslednjih 10 godina. Veliku razliku čine i nastavnici koji dolaze sa praktičnim iskustvom i idu u korak sa promenama kako bi učenicima mogli da prenesu znanja iz prakse, umesto da se zadržavaju isključivo na teorijama. „Razmišljanje štiti od tehnoloških promena“, glasio je jedan od zaključaka naših govornika i ujedno poruka različitih sagledavanja situacije u kojoj se nalazimo i u kojoj ćemo se tek naći.
Čitav razgovor možete pogledati na našem Jutjub kanalu
