Zahvaljujući panelistima Andreji Iliću (Majkrosoft Srbija, softverski inženjer i menadžer u oblasti veštačke inteligencije) Anđelki Zečević, (Matematički institut SANU i Matematički fakultet u Beogradu, istraživač u oblasti jezičkih modela i veštačke inteligencije), Mirjani Katić (direktorka Matematičke gimnazije) Jeleni Mitrović (Univerzitet u Pasau i Istraživačko-razvojni centar za veštačku Inteligenciju Srbije, istraživač u oblasti jezičkih modela i veštačke inteligencije) i Tanji Samardžić (Univerzitet u Cirihu, istraživač u oblasti jezičkih modela i veštačke inteligencije), iskoristili smo priliku da prikažemo dileme, perspektivu i viziju dela naučne zajednice.
„Kako pametno postaviti pitanje, odabir reči, kako verbalizovati, povezati, kritički promisliti i na kraju, proveriti - predstavlja skup neophodnih veština koje treba da se, po mom mišljenju, integrišu u najranije razrede osnovne škole. Deca možda i bolje od nas vide važnost vremena i ova tehnologija upravo to i donosi.“, rekla je Mirjana Katić, dodajući da je njen utisak kako „dečje razmišljanje“ nosi mnogo više smelosti, a time i bolje razumevanje i prihvatanje budućnosti.
Svedoci smo da su prve reakcije na pojavu ovog alata koje se tiču obrazovanja bile uglavnom negativne. Međutim, kako vreme prolazi i prema rečima naših govornika, sve je više dobrih ideja kako ChatGPT može da bude dobar alat za učenje.
„Ako postavite pitanje ChatGPT-u kako može da se upotrebi u obrazovanju on će ponuditi nekoliko opcija: brži pristup informacijama, dodatna podrška u radu formalne nastave pogotovo u okruženjima gde fizička ispomoć nije moguća, visok nivo interaktivnosti, sistematizacija konkretnog problema i praktičnih ili seminarskih radova“, objasnila je Anđelka Zečević.
ChatGPT nije svemoćan i tumačenje onoga što program omogućava u javnosti je često pogrešno interpretirano. ChatGPT u osnovi predstavlja jezički model, što nije isto što i baza znanja. Model je istreniran na milijardama reči, ali sami izvori i algoritmi koji se koriste još uvek nisu dostupni za proveru. Upravo zbog toga, tokom panela je istaknuta neophodnost kritičkog razmišljanja i pristupa ovom alatu. To istovremeno stvara priliku i pritisak za korenitu promenu obrazovnog sistema.
U vezi sa tim, ocenjivanje u školi u novim okolnostima bilo je još jedno pitanje – pokrenuto od strane publike ove debate. „Ako učenik zna kako da definiše problem ChatGPT-u, proveri tačnost dobijenih odgovora, ispravi ih ili prepravi, za mene ne postoji dilema da li ga i kako treba oceniti“, rekla je Mirjana.
Sa njenim mišljenjem delimično su se saglasili i ostali govornici dodajući kako ovaj alat sigurno može pomoći načinu učenja – sintezi znanja, izražavanju, i pomeranju fokusa sa krajnjeg rezultata na metod i postupak, kao što je učinjeno u slučaju pojave digitrona, kako kaže Andreja.
„Najveća paralela između Web pretrage i jezičkih modela jeste u tome što treba da očekujemo - relevantan rezultat, ne tačan. Vrlo često možemo od jezičkih modela dobiti zanimljiv odgovor, istovremeno prilično lošiji rezultat od Web pretrage jer ne možemo doći do tačnog izvora - kada primera radi zatražite izvor najjednostavnijih matematičkih koncepata, jezički model vrlo često greši“, objašnjava Jelena Mitrović ističući kako i prilikom bilo koje pretrage na internetu, podrazumeva se da postoji doza rezerve i naknadne provere.
Interesantan primer ocenjivanja podelio je i moderator Srđan Verbić, profesor FEFA: „profesor istorije, kako bi pokušao da iskoristi ovaj alat u ocenjivanju, invertovao je sistem zadavši Chat-u da napiše isti broj eseja koliko je bilo đaka, a da zadatak bude - pronaći i ispraviti greške. Takođe, prilikom provere, bilo je dozvoljeno koristiti čak i ChatGPT, ali i druge resurse“, ispričao je prof. Verbić.
ChatGPT priča i srpski. Doduše, sa čestim granatičkim greškama i mešanjem jezika sa prostora bivše Jugoslavije. „Mislim da je sjajno što ChatGPT uopšte koristi srpski jezik. Razlog zašto on uopšte govori, i to prilično dobro naš jezik, jeste što imamo ogroman skup podataka koji su pravili kolege iz Slovenije, korpus od skoro 8 milijardi reči. U toku su i druge inicijative koje treba da pomognu da ChatGPT ili neki drugi program kvalitetnije progovori - pokušavamo da okupimo ljude koji će priložiti i sakupiti tekstove na srpskom kako bi ušli u trening set za modele koji se nalaze u osnovi programa“, objašnjava Tanja dodajući kako, iako u svom nazivu ima reč „otvorenost“, „open ai“, u praksi to još uvek u celosti nije.
Za kraj, govornici su još jednom istakli kako ovaj razgovor inspirisan novim tehnološkim inovacijama treba da posluži podizanju svesti u javnosti o značaju fleksibilnosti, inovativnosti, brzine reagovanja i multidisciplinarnosti u obrazovanju, koje su ključni elementi neophodne modernizacije obrazovnog sistema danas.
Kolačić je mali deo podataka koji se šalju sa web sajta i čuvaju se u korisničkom web pretraživanju dok korisnik pregleda web sajt. Kada korisnik pregleda isti web sajt u budućnosti, web sajt može sačuvati podatke u kolačićima kako bi obavestio web sajt o prethodnoj aktivnosti korisnika.
Poseta ovoj stranici može da generiše sledeće vrste kolačića.
Ovi kolačići su neophodni za omogućavanje kretanja po web sajtu i korišćenje njegovih funkcija, kao što su pristup bezbednim delovima web sajta. Bez ovih kolačića, usluge poput korpe za kupovinu ili e-naplate, ne mogu se pružiti.
Ovi kolačići prikupljaju informacije o tome kako posetioci koriste web sajt, na primer na koje stranice posetioci najčešće idu i šalju informaciju ukoliko dođe do neke greške. Ovi kolačići ne prikupljaju informacije koje identifikuju posetioca. Sve informacije koje ovi kolačići prikupljaju stoga su anonimne. Koristi se samo za poboljšanje rada web sajta.
Ovi kolačići omogućavaju web sajtu da pamti vaše odluke (kao što su korisničko ime, jezik ili region u kome se nalazite) i pružaju poboljšane, lične karakteristike. Na primer, web sajt može da vam pruži lokalne vremenske izveštaje ili vesti o saobraćaju čuvanjem u kolačiću region u kome se trenutno nalazite. Ovi kolačići se takođe mogu koristiti za pamćenje promena koje ste izvršili u veličini teksta, fontovima i drugim delovima web sajta koje možete prilagoditi. Oni se takođe mogu koristiti za pružanje usluga koje ste tražili, kao što su gledanje videa ili komentar na blogu. Informacije koje ovi kolačići prikupljaju mogu se anonimiti i ne mogu pratiti vašu aktivnost pregledavanja na drugim web sajtovima.
Ovi kolačići se koriste za isporučivanje reklama relevantnijih za vas i vaša interesovanja. Koriste se i za ograničavanje broja prikaza oglasa, kao i za merenje efikasnosti reklamne kampanje. Obično ih postavljaju reklamne mreže uz dozvolu operatera web sajta. Oni pamte da ste posetili web sajt i ove informacije dele sa drugim organizacijama, poput oglašivača. Često će ciljanje ili reklamni kolačići biti povezani sa funkcijama web sajta koje pruža druga organizacija.
Kolačićima se može upravljati putem postavki web pretraživača. Molimo vas da potražite pomoć pretraživača kako upravljati kolačićima.
Na ovom sajtu uvek možete uključiti / isključiti kolačiće na meniju „Upravljanje kolačićima“.
Ovim web sajtom upravlja: FEFA fakultet
