Šta je dobar proizvod ili usluga na tržištu zdravlja? Početna teza diskusije na drugom po redu FEFA panelu o vezi biznisa i zdravlja bila je da se zdravlje u ekonomskom smislu ne razlikuje od ostalih proizvoda i usluga - obavešten „kupac“ će uvek da izabere najveću vrednost koju je voljan i u mogućnosti da plati.
Koliko smo spremni da platimo operaciju na srcu, a koliko da značajno smanjimo verovatnoću da će nam takva kompleksna i skupa usluga ikada biti potrebna? Da li pojedinci, država i osiguravajuće kompanije svojim ograničenim sredstvima kupuju najvrednije zdravstvene intervencije? Šta je profitabilan proizvod ili usluga na tržištu zdravlja? Za šta mi dajemo pare u zdravstvenoj zaštiti – za zdravlje ili za usluge? Na ova i na druga pitanja naši panelisti su pokušali da nađu odgovore.
Ako govorimo o profitu od pružanja pojedinih usluga u privatnom sektoru, najisplativije su relativno jeftine laboratorijske usluge i specijalistički pregledi. Kompleksne i zahtevne intervencije, zbog velikih troškova u opremi, potrošnom materijalu i visokostručnom kadru, predstavljaju manji udeo u profitu. Ipak, kako kaže Jasmina Knežević, CEO Achibadme BelMedic klinike, „naša ciljna grupa su bolesni ljudi kojima moramo da obezbedimo čitav spektar specijalističkih usluga, pogotovo tamo gde državni sektor ima problema. Trudimo se da u tome budemo najbolji jer smo mi lekari. Pored toga nedavna studija troškova u zdravstvenom sektoru Srbije koju je na zahtev Asocijacije privatnih zdravstvenih ustanova uradio Ernest&Young, pokazuje da je privatni sektor efikasniji od državnog.“
„Veće ulaganje države u inovativnu terapiju, naravno, ide u prilog farmaceutskoj industriji, ali to istovremeno unapređuje zdravlje pacijenata, sprečava dramatične komplikacije (amputacije, infarkti, šlogovi, dijalize, slepila) čije lečenje mnogo košta i obezbeđuje državi dugoročno manje troškove. Ovakav model pravovremene i efikasne prevencije pravi savršenu jednačinu održivosti interesa ove tri glavne zainteresovane strane u zdravstvenom sistemu (pacijenati, farmaceutska industrija i država). I zato su to više ulaganja u sprečavanje troškova nego sami troškovi.“ Vladimir Tipsarević, Novonordisk
Najavljena integracija protoka informacija između privatnog i državnog sektora, a u okviru programa digitalizacije zdravstvene zaštite, veliki je podsticaj privatnom zdravstvenom sektoru. Omogućavanje jednake dostupnosti e-recepta i e-kartona i privatnim državnim davaocima zdravstvenih usluga, biće najveći pomak do sada ka slobodi građana da sami biraju gde im je najpovoljnije da se leče zavisno od čekanja, cene i kvaliteta, a bez nepotrebnog dupliranja troškova, što je trenutno slučaj. Digitalizacija je ogroman pomak napred ali „nedostatak softverskih standarda i kvalitet baze podataka su i dalje veliki problemi, a bez toga nismo u mogućnosti da donosimo odluke na jedini pravi način - na osnovu tačnih i potpunih informacija“ zaključuje Jelena Bojović, NALED.
„Korporativni klijenti nama plaćaju samo one zdravstvene intervencije koje imaju direktan pozitivni efekat na njihove poslovne rezultate. Lučke vlasti na Novom Zelandu imaju ogromne gubitke zbog toga što je 20% radnika svakodnevno na bolovanju. Naručioci ovog posla su nam postavili veoma jasan zahtev da preventivne intervencije koje predložimo i sprovedemo, posle tri godine moraju da imaju da se odraze na finansijske parametre poslovnog uspeha. Zdravlje je određeno radnom sredinom, psihološkim, fiziološkim, društvenim i ekonomskim faktorima i intervencijama koje na svakog radnika ili grupu radnika utiču na specifičan način. Ovako koncipiran, sveobuhvatni pristup unapređenju poslovnih rezultata, zahteva prikupljanje velike količine informacija i kvalitetnu bazu podataka za preciznu statističku obradu.“ Petar Milojev, Univerzitet u Oklendu
Zdravlje je fundamentalno ljudsko pravo a biznis može da nam pomogne alokacijom resursa i razmišljanjem kako te resurse koristimo da što veći broj ljudi budu zdravi. Zdravstvena zaštita u klasičnom smislu (bolnice i domovi zdravlja) utiču na zdravlje ljudi samo 10% dok životni stil i socioekonomski faktori koji učestvuju sa sa 70% su, samim tim, najvažniji za naše zdravlje. „Ako je posao zdravstvene industrije da stvori i proda dodatnu vrednost, onda je ta dodatna vrednost samo zdravlje. Trenutno, u zdravstvenoj zaštiti, mi plaćamo aktivnosti, proizvode i procese (intervencije, preglede, lekove), a ne rezultate. Nasuprot tome, kada plaćamo unapređenje zdravlja, davaoci usluga sami integrišu aktivnosti organizacija i aktera van zdravstvenog sektora, a u cilju izlaska u susret interesima pacijenta. To se upravo sada dešava u Americi. Privatni sektor je mnogo agilniji i sposobniji za to.“ Kaže Predrag Stojičić iz Harvardske škole javnog zdravlja
Sve usluge i proizvodi na tržištu zdravlja imaju preventivnu ulogu, od sprečavanja pojave i komplikacija bolesti do lečenja najtežih stanja i sprečavanja fatalnog ishoda. “Troškovi u zdravstvenoj zaštiti ne postoje. Postoje samo investicije, a na nama je da odlučimo da li je isplativije da ulažemo u zdravlje ‘uzvodno’, pre nego bolest ili komplikacije bolesti nastupe ili ’nizvodno’ kada moramo da ulažemo velika sredstva da spasimo šta se spasiti može“ zaključio je na kraju Ozren Tošić, moderator ovog drugog po redu panela o vezama biznisa i zdravlja
Svi učesnici su se složili da su tačnost, potpunost i pristup podataka osnova za donošenje kvalitetnih i efikasnih odluka u zdravstvenoj zaštiti.
Nazad
