U prostorijama Palate nauke, 27. maja održana je promocija knjige Digitalna prizma, uređena od strane prof. dr Gorana Pitića i mr Branislava Vujovića. Ova publikacija okupila je 22 eminentna autora iz različitih oblasti koji su odgovore na pitanje "kako" potražili u inovacijama i novim tehnologijama, a imajući u vidu da je više nego ikad važno pitanje "zašto", u središte knjige stavljen je čovek.
Promocija je otvorena upravo kratkim izjavama autora o tome sta za njih znaci digitalna prizma, a na samom otvaranju doc. dr Jelisaveta Lazarević, prodekanka FEFA fakulteta, rekla je da živimo u više nego ikada tech-driven svetu u kome dominiraju talenti.
Uvodni razgovor sa urednicima osvetlio je motive za nastanak publikacije Digitalna prizma. Prof. Pitić i mr Vujović istakli su kako je Digitalna prizma nastala iz potrebe da se savremeni izazovi sagledaju kroz tehnologiju, održivost i liderstvo.
"Danas dok razmišljamo kako će izgledati svet metaverzuma, spoj fizičkog i digitalnog sveta, kretanje u tom pravcu postaje sve realnije sa brojnim aplikacijama i tehnološkim unapređenjima", napomenu je prof. Pitić.
Ukazali su na tri velika očekivanja koja prate digitalni razvoj — ubrzanje inovacija, skalabilnost i inkluzivnost, ali i na rizike koji ih prate, poput polarizacije, gubitka kontrole nad podacima i potencijalnu dehumanizaciju procesa.
"Digitalna revolucija je na samom početku. Čovek je ponovo stvorio šansu za dalji prosperitet. Cilj ove knjige je da čitaoce navede na razmišljanja o mnogobrojnim aspektima digitalne revolucije", definisao je Branislav Vujović.
U nastavku programa, publici se obratio Bill Aulet, direktor Martin Trust centra za preduzetništvo na MIT-u, jedan od najuticajnijih svetskih predavača na temu preduzetnistva. Govorivši o faktorima uspeha u digitalnoj eri, naglasio je važnost “duha pirata” i discipline “vojnika” u kreiranju održivih, tehnološki naprednih preduzetničkih poduhvata. Posebnu pažnju posvetio je izazovima koje generativna veštačka inteligencija donosi preduzetnicima, uz poruku da istinske inovacije u ovom kontekstu zahtevaju dublje razumevanje korisnika i pametnije validacije ideja.
Digitalnu prizmu iz ugla startap preduzetnika predstavio je Dušan Komar, osnivač i direktor kompanije Ominimo Insurance, jednog od najbrže rastućih insuretech startapa u Evropi, sa valuacijom od 200 miliona evra. Kroz dijalog sa moderatorkom Lazarević, Komar je ilustrovao kako nove tehnologije — AI, IoT i robotika — redefinišu industriju osiguranja i menjaju ulogu osiguravajućih kuća.
"Tri ključna primera konkretne upotrebe veštačke inteligencije odnose se na korišćenje mašinskog učenja u proceni rizičnosti svakog vozača - dok se tradicionalno osiguranje oslanja na vašu lokaciju godine i istoriju šteta kako bi osnovu toga definisao cenu, mašinsko učenje testira stotina različitih varijabli koje mnogo preciznije dolaze do rezultata. Drugi primer je "Agentic asistent", sposoban da izvrši za vas određene stvari, a ne samo da povezuje sa nekim drugim izvorom i treća stvar jeste computer vision, odnosno prepoznavanje i razumevanje slika i video zapisa, slično kao što to rade ljudi svojim očima i mozgom. Prosečna procena štete traje 7-10 dana, a korišćenjem ove tehnologije možete praktično u roku od minut dobiti procenu i ponudu za nagodbu", podelio je Komar.
O važnosti održivosti u razvoju koji je zasnovan na inovacijama govorila je naučnica Danijela Marković sa Ecole Polytechnique iz Francuske, koja svoj rad posebno usmerava na razvoj kvantnih neuromorfnih računara. U ovom razgovoru, objasnila je razliku u energetskoj efikasnosti između ljudskog mozga i AI modela, ukazujući na potencijal nove generacije računara da donesu transformaciju i u domenu održivosti.
"Kvantni se odnosi na korišćenje kvantnih fizičkih sistema – u našem slučaju to su superprovodna kola koja, umesto klasičnih tranzistora, na izuzetno niskim temperaturama ispoljavaju kvantna svojstva. Neuromorfni znači da se arhitektura računara inspiriše strukturom i funkcionisanjem mozga – jer je mozak najefikasnija mašina za obradu informacija koju poznajemo. Na primer, ljudski mozak troši samo 20 vati – koliko i jedna sijalica – dok je GPT-3 za svoje funkcionisanje koristio oko 1.300 megavat-sati. To je količina energije dovoljna da ljudski mozak radi neprekidno 850 godina. Zato, ako bismo uspeli da napravimo računare inspirisane načinom na koji funkcioniše mozak, mogli bismo da postignemo znatno veću energetsku efikasnost i održivost", objašnjava Danijela.
Za kraj, prof. dr Žaklina Teofilović, HR direktorka MTU i profesorka FEFA, osvrnula se na pitanje ljudskog kapitala u vremenu ubrzane tehnološke transformacije. Istakla je kako su upravo ljudi — njihova znanja, fleksibilnost i spremnost da uče — najvažniji resurs koji svoj pun zamajac dobija u vremenima velikih promena.
Kroz ovaj svečani događaj, a zahvaljujući autorima, govornicima i uvaženim zvanicama, Digitalna prizma pozvala je na strateško, interdisciplinarno i nadasve ljudsko promišljanje.
