Mentalno zdravlje mladih i internet

Mentalno zdravlje mladih i internet

Piše: Žarko Trebješanin

Kada se spomene zdravlje, obično se misli na telesno, ali ne treba zaboraviti da je važno i psihičko, mentalno zdravlje, koje je tesno povezano sa telesnim.

Tokom razvoja osoba se sreće s brojnim problemima, teškoćama, krizama, stresovima i traumama, koji mogu da naruše mentalno zdravlje. Zato valja znati šta sve može da ugrozi mentalno zdravlje, kako se ta opasnost može preduprediti i sačuvati mentalna ravnoteža.

Mentalno zdravlje je stanje dobrog i skladnog psihofizičkog funkcionisanja. Ono se ne može definisati isključivo negativno kao odsustvo mentalne bolesti, jer je to tek neophodan, ali ne i dovoljan uslov. Potrebno je ga je definisati pozitivno, isticanjem njegovih specifičnih kvaliteta (model pozitivne psihologije).

Žarko Trebješanin
Žarko Trebješanin Autor: Marta Žuborski

Svetska zdravstvena organizacija (2001) definiše mentalno zdravlje kao „stanje blagostanja (dobrobiti) u kom pojedinac ostvaruje svoje sposobnosti, može da se nosi s normalnim stresovima života, može da produktivno radi i zarađuje, i u stanju je da doprinosi zajednici u kojoj živi“. A po Frojdu mentalno zdrava osoba je, ukratko, ona koja u stanju da voli i da radi. Mentalno zdravlje, stanje duševnog spokojstva i zadovoljstva posledica je dobrih međuličnih odnosa, punog razvoja ličnosti i pozitivnog samoosećanja.

Za očuvanje mentalnog zdravlja veoma su značajni porodična klima i rani razvoj deteta. Ono tada stiče sposobnost uspešnog podnošenja frustracije, što mu omogućava psihičku stabilnost, konstruktivno rešavanja konflikata i skladne socijalne odnose. Prema čuvenom psihoanalitičaru Džonu Bobiju, bitan uslov mentalnog zdravlja ličnosti je "uspostavljanje trajnog emocionalnog odnosa između majke i deteta, odnosa koji daje sigurnost“ (Bolbi, Materinska briga i duševno zdravlje). Ako usled odvajanja deteta od majke ili nedovoljno dobre interakcije majka-dete izostane taj važan emocionalni odnos u prvim godinama detinjstva, javlja se rano afektivno lišavanje, koje može uzrokovati ozbiljne poremećaje u emocionalnim, socijalnim odnosima i kognitivnom razvoju.

Današnja deca i mladi su pod mnogo većim uticajem limbičkog sistema koji traži zadovoljstvo odmah i što potpunije, jer su prekomernom stimulacijom razvili te neuronske veze, a nedovoljno su im razvijene neuronske veze u frontalnom i parijetalnom delu mozga koje su odgovorne za logiku, planiranje i odlaganje prijatnosti. Njima je normalno da svoje želje i prohteve zadovolje u potpunosti i to odmah, bez odlaganja. Odrasli u doba visoke tehnologije, savremeni adoslescenti, tzv. digitalni urođenici u detinjstvu su proveli mnogo više vremena na ekranima (preko osam časova dnevno!) nego u razgovoru sa roditeljima, koji su isuviše zauzeti i odsutni. Zato su tinejdžeri, koji nisu naučili veštine međuljudske komunikacije uživo, tako nestrpljivi, samoživi, egocentrični, lišeni saosećanja i bezobzirni. Ubeđeni su da svet postoji zbog njih, da im je sve dopušteno, da su njihova prava neprikosnovena, da im roditelji moraju pribaviti sve što požele, a da im ništa ne mogu zabraniti (Sigman, Razmažena generacija, 2011).

Mladi su opčinjeni visokom tehnologijom i haj-tek uređajima (mobilni telefon, tablet, računar), koji im omogućavaju surfovanje po Internetu, četovanje i igranje video igrica. Važno je znati da preterana vizuelno-senzorna stimulacija, kao opsesivno-kompulzivno igranje kompjuterskih igrica povećava krvi pritisak, ubrzava rad srca, pojačava lučenje adrenalina, a što dovodi do napetosti, razdražljivosti, nervoze, besa, niza stresova, što sve nagriza organizam. Logična posledica zatvaranja u virtuelni svet je odvajanje od realnosti, drugih ljudi, povećanje agresivnog ponašanja, neosetljivosti na nasilje, autistično ponašanje i sve veće usamljivanje (Geri Smol, Gigi Vorgan, Internet mozak, Psihopolis, 2011).

Zavisnost od Interneta (surfovanje, e-kupovine, e-kockanje, igrice) predstavlja novi vid zavisnosti, koji ima mnoge zajedničke osobine sa drugim klasičnim vidovima ovog poremećaja (droga, alkohol, pušenje, itd.). Princip je isti: zavisnost, psihološka i fiziološka nastaje kada ono što ljudi vole da čine postane prekomerno i kompulzivno, kada, mada shvataju da im to što rade šteti (remeti spavanje, porodični život, druženje, učenje, pa čak i uzimanje hrane), a ipak ne mogu da prestanu. Isti sklopovi neurona koji luče dopamin su aktivni i kada neko konzumira drogu, alkohol ili kada igra igrice, surfuje po Mreži, kocka se onlajn i sl. Isto grozničavo uzbuđenje i eforično osećanje se javljaju kad je osoba zaljubljena i kad puši marihuanu, ušmrkava kokain ili na Internetu besomučno kupuje ili se kocka. Mada je čak 80% studenata svesno da im prekomerno i kompulzivno korišćenje Interneta (pretraživanje sajtova, igrice, kockanje itd.) ometa studiranje, oni, ipak, ne prestaju da to čine.

Kriterijumi zavisnosti od interneta:

  1. Zaokupljenost (neprestano misli na akcije na Internetu)
  2. Tolerancija (sve više se produžava vreme na Internetu da bi se postiglo zadovoljstvo)
  3. Nedostatak kontrole (ne uspeva da smanji aktivnost)
  4. Apstinencijalna kriza (odustajanje od korišćenja Interneta dovodi do razdražljivosti, napetosti, uznemirenosti, apatije, potištenosti, anksioznosti)
  5. Štetne posledice po porodične, ljubavne, prijateljske odnose, učenje, posao
  6. Prikrivanje, laganje (negiranje prekomerne onlajn aktivnosti)
  7. Zloupotreba Interneta kao bekstvo (od neuspeha, usamljenosti, konflikata, nezadovoljstva, depresije). (Američko medicinsko udruženje).

Internet ima primat u odnosu na drogu s obzirom na dostupnost, anonimnost i legalnost korišćenja, pa se zato adolescenati lako „navuku“ na Internet zabavu. Takođe, mnogo je uzbudljivija i lakša onlajn kupovina (naročito na aukcijama) nego u stvarnom svetu, gde se više koriste racionalne procene i uzdržavanje. Mnogo je više onlajn kockara sa patološkihim problemima, nego onih oflajn (u kazinima) (74% : 22%). Ukoliko više jača nagrađujuće dopaminsko kolo u mozgu koje vodi ka zavisnosti, utoliko više slabi anteriorni cingularni korteks u frontalnom delu mozga koji kontroliše afekte besa i ljubavi, rasuđivanje, donošenje odluka i zamišljanja pozitivnih, optimističkih ishoda (Smol, Vorgan, Internet mozak, 2011).

Stariji (roditelji, nastavnici), odrasli u predigitalnom dobu, tzv. digitalni imigranti, mada shvataju koliko je uticaj savremene tehnologije na mlade štetan ne ukazuju mladima na pogubnost prekomernog korišćenja digitalnih uređaja i ne zabranjuju im da ih neprimerno koriste (za ručkom, u učionici itd.), jer je često i oni nisu u stanju da se odupru zovu zavodljive savremene tehnologije. Odrasli Amerikanac proverava svoj mobilni na svakih 6 minuta!

Zato je pravo rešenje da se vratimo razgovoru uživo, komunikaciji licem u lice, a da sa merom i svrhom koristimo uređaje za digitalnu komunikaciju (Terkl, Obnovimo razgovor, Clio, 2020).

Nazad

Slične vesti

Svetski dan hrane: Imamo li svest o tome šta nas čeka u budućnosti

Svetski dan hrane: Imamo li svest o tome šta nas čeka u budućnosti

Od 1979. godine, svakog 16. oktobra, obeležava se širom sveta SVETSKI DAN HRANE, kako bi ...
Danas je Međunarodni dan pismenosti

Danas je Međunarodni dan pismenosti

Svakog 8. septembra, još od 1967. godine, širom sveta, obeležava se Međunarodni dan ...
Kopaonik biznis forum iz ugla studentkinje

Kopaonik biznis forum iz ugla studentkinje

I ove godine, od 6. do 9. marta, održan je Kopaonik biznis forum, poznatiji kao srpski ...

Naš web sajt koristi kolačiće radi boljih performansi i korisničkog iskustva. Da li se slažete da koristimo kolačiće?

Saznaj više

Kolačići na našem web sajtu

Šta je Kolačić?

Kolačić je mali deo podataka koji se šalju sa web sajta i čuvaju se u korisničkom web pretraživanju dok korisnik pregleda web sajt. Kada korisnik pregleda isti web sajt u budućnosti, web sajt može sačuvati podatke u kolačićima kako bi obavestio web sajt o prethodnoj aktivnosti korisnika.

Kako koristimo kolačiće?

Poseta ovoj stranici može da generiše sledeće vrste kolačića.

1. Strogo potrebni kolačići

Ovi kolačići su neophodni za omogućavanje kretanja po web sajtu i korišćenje njegovih funkcija, kao što su pristup bezbednim delovima web sajta. Bez ovih kolačića,  usluge poput korpe za kupovinu ili e-naplate, ne mogu se pružiti.

2. Kolačići performansi

Ovi kolačići prikupljaju informacije o tome kako posetioci koriste web sajt, na primer na koje stranice posetioci najčešće idu i šalju informaciju ukoliko dođe do neke greške. Ovi kolačići ne prikupljaju informacije koje identifikuju posetioca. Sve informacije koje ovi kolačići prikupljaju stoga su anonimne. Koristi se samo za poboljšanje rada web sajta.

3. Kolačići funkcionalnosti

Ovi kolačići omogućavaju web sajtu da pamti vaše odluke (kao što su korisničko ime, jezik ili region u kome se nalazite) i pružaju poboljšane, lične karakteristike. Na primer, web sajt može da vam pruži lokalne vremenske izveštaje ili vesti o saobraćaju čuvanjem u kolačiću region u kome se trenutno nalazite. Ovi kolačići se takođe mogu koristiti za pamćenje promena koje ste izvršili u veličini teksta, fontovima i drugim delovima web sajta koje možete prilagoditi. Oni se takođe mogu koristiti za pružanje usluga koje ste tražili, kao što su gledanje videa ili komentar na blogu. Informacije koje ovi kolačići prikupljaju mogu se anonimiti i ne mogu pratiti vašu aktivnost pregledavanja na drugim web sajtovima.

4. Kolačići za ciljanje i oglašavanje

Ovi kolačići se koriste za isporučivanje reklama relevantnijih za vas i vaša interesovanja. Koriste se i za ograničavanje broja prikaza oglasa, kao i za merenje efikasnosti reklamne kampanje. Obično ih postavljaju reklamne mreže uz dozvolu operatera web sajta. Oni pamte da ste posetili web sajt i ove informacije dele sa drugim organizacijama, poput oglašivača. Često će ciljanje ili reklamni kolačići biti povezani sa funkcijama web sajta koje pruža druga organizacija.

Upravljanje kolačićima

Kolačićima se može upravljati putem postavki web pretraživača. Molimo vas da potražite pomoć pretraživača kako upravljati kolačićima.

Na ovom sajtu uvek možete uključiti / isključiti kolačiće na meniju „Upravljanje kolačićima“.

Upravljanje web sajtom

Ovim web sajtom upravlja: FEFA fakultet