Profesor Dušan Vujović, koji je i bivši ministar finansija Republike Srbije i vodeći ekonomista Svetske banke, otvorio je ovu diskusiju osvrćući se na makroenokomsku situaciju.
“Evidentno je da izlazimo iz krize, oporavak je u toku i može se očekivati vraćanje na dugoročniji pozitivan trend u svetu. Vraćanje na sve stabilnije stope raste trajaće i do 2o25. Oporavak svetske privrede u tekućoj godini očekuje se na nivou od 6 %, a u narednoj 2022. godini, oko 4, 6 %”, govori prof. Vujović.
“Stoga, ova godina bi trebalo da bude izlazak iz krize, a 2022. početak vraćanja na stabilniju putanju u većini zemalja, pod pretpostavkom da se neće desiti novi ekonomski poremećaji izazvani novom rundom pandemije ili restrikcijama u energetskim sirovinama.
Istovremeno, postoje opasnosti da se simultano pokrenu svi izvori inflacije, kako sa strane tražnje, tako i sa strane ponude (troškova). Nakon kontrakcije u 2020 godini, javlja se pritisak potrošačke tražnje koja je i merama državne pomoći podignuta, što nas dovodi u situaciju kada fiskalna ekspanzija počinje da biva problem. Osim toga, susrećemo se sa elementima poremećaja u snadbevanju što dovodi do nestašica i rasta cena u različitim oblastima - situacija u automobilskoj industriji jeste jedan od primera. Svemu tome se pridružila troškovna strana ponude sirovina i energenata na svetskom tržištu.
Sada se susrećemo sa elementima inflacije na svim poljima, ali najvažnije je da se to prepozna i zaustavi, tako da ne dođemo do stopiranja oporavka ili popuštanja mera borbe protiv virusa”, objašnjava on dodajući kako na spomenute pritiske treba imati u vidu i one uzrokovane četvrtom industrijskom revolucijom koja sa sobom dovodi do potencijalnog rasta nezaposlenosti sa jedne, i manjka kvalitetno obučenog kadra sa druge strane. Osim spomenutog, ne sme se zapostaviti zelena agenda, kao i uopšte pitanja ekologije.
Profesor Nebojša Savić, predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije, na samom početku svog izlaganja, osvrnuo se na pokidane lance dobavljača koji su ugrozili dobar deo američke i evropske privrede - saglasivši se sa prof. Vujovićem i iznetim primerom - evidentni problemi u automobilskoj industriji.
On je istakao da će ove godine privredni rast Srbije biti nešto preko 7 odsto, dok se za sledeću godinu predviđa usporavanje na 4,5 odsto.
“Šta će se dešavati dalje sa pandemijom, presudno će uticati na to šta će se odvijati na ekonomskom, ali i drugim planovima - pozitivno ili negativno, ne možemo reći sa sigurnošću.
Naš rast je uglavnom bio baziran na izvozu, ali i domaćoj potrošnji u kojoj je najviše doprineo građevinski sektor vođen javnim investicijama - to će davati podsticaj rastu. Međutim, ostaju otvorena pitanja vezana za inflaciju i generalno pitanja strateškog tipa.
Naša inflacija je najvećim delom uvozna inflacija. U ovom trenutku dominanatan uticaj dolazi sa strane ponude, mada jednim delom imamo uticaj i sa strane tražnje. Na tražnju se može uticati merama, ali sa lancima snabdevanja, Srbija malo šta može da uradi”, rekao je prof. Savić.
Istovremeno, mišljenja je da neće biti stagflacije na globalnom nivou. Više se govori o biflaciji, odnosno da jedan deo cena stragnira ili čak pada, dok drugi deo cena “vuče” ozbiljno napred, što je trenutno situacija sa energentima. Kao jedino izvesno, istakao je razvoj inovativnosti koja bi sasvim sigurno mogla da odgovori na tekuće i potencijalne probleme, te ubrza oporavak, a kasnije i napredak.
Opservaciju posledica 2021, odnosno potencijala 2022. godine iz perspektive biznisa, otvorila je prof. Ana Trbović, suosnivačica startapa koji okuplja preko 100 vodećih elektroprivreda u svetu i firme proglašene tehnološkim pionirom za inovacije i razvoj blokčejn tehnologije u energetici.
“Kada pogledamo 2021. godinu, rečnici se trenutno takmiče koja će biti reč godine. Očekivano, sa jedne strane imamo vakcinu, dok sa druge strane potencijalna reč godine zapravo odgovara na pitanje kuda ide poslovni svet - NFT - Non-fungible token.
Tranzicija ka otvorenim poslovnim modelima je očigledna - ka onima koji ne štite svoju intelektualnu svojinu, već na drugi način grade reputaciju i razvijaju svoj proizvod ili uslugu.
Uporedo sa tim se dešava tranzicija ka onome što se zove Web 3 - privreda danas. Dok smo u Web 1 mogli pasivno da pratimo ono što je postavljeno na internetu; u Web 2 da samostalno stvaramo sadržaj; pred nama je nova faza Web 3 - ona u kojoj možemo da posedujemo deo interneta. Zato je NFT izuzetno važan - označava da ste vi vlasnik ili vlasnica tog dela digitalne svojine koja se nalazi na internetu, uključujući čak i hartije od vrednosti”, objašnjava prof. Trbović.
S obzirom na to da NFT koristi blokčejn kao tehnologiju, govori istovremeno o njenoj primarnoj vrednosti - u potpunosti decentralizovanoj platformi.
“Nove generacije platformi kao što je, na primer, Polkadot imaju značajne prednosti - počevši od manje potrošnje struje, ali i štetnosti po životnu sredinu - transakcije su mnogo brže i mnogo jeftinije. Osim Polkadota, postoje i druge platforme kao npr. Solana”, rekla je ona i spomenula još jedan novitet, igrice play to earn.
“One se sada prebacuju na Web 3 - takmičarima omogućavaju i zaradu, najpre u obliku digitalne svojine na internetu. Jedna od njih jeste da kupujete delić zemlje, neku ulicu, ili da izgradite svoju i onda se takmičite sa drugima, u ovom trenutku na spekulativnom nivou šta će više vredeti“.
Kao naredni korak, prof. Trbović kaže kako se očekuje povezivanje blokčejna sa veštačkom inteligencijom, odnosno mašinskim učenjem.
“Najznačajnije u Web 3 jeste to što svima daje mogućnost da učestvuju u privredi, ulažu i uče o projektima. Pristup je mnogo lakši nego što je ulaganje na berzi. Međutim, u Srbiji vi ne možete još uvek da povežete svoj račun na nekoj kripto berzi sa bankovnim računom i ne možete da pošaljete račun iz banke na kripto račun”, objasnila je ona, ističući dobro stranu - kako u Srbiji postoji kripto menjačnica, ali i novi zakon koji jasno govori da je na ono što zaradimo, porez 15 %.
Primetan trend koji se pojavio u tekućoj i koji se tek očekuje u narednim godinama jeste jača saradnja između startapa i velikih kompanija, i to najpre u polju veštačke inteligencije i mašinskog učenja, započela je diskusiju doc. dr Tanje Kuzman, senior menadžerka za inovacije u PwC. “Kako ne bi samostalno razvijale, te kompanije uveliko angažuju , investiraju ili kupuju određene strartape sa ciljem ubrzanja svoje poslovne transformacije”. Ona je takođe istakla da ovakav proces još uvek nije dovoljno zastupljen u Srbiji, ukazujući i na nedovoljan stepen sistemske razvijenosti startup ekosistema u Srbiji. Iz te perspektive, mere usmerene na njegovo snaženje, uključujući veću dostupnost alternativnih izvora finansiranja i mentorske poslovne podrške predstavljaju jednu od ključnih agendi na putu razvoja inovacija u Srbiji.
U delu razgovora o inovacijama u poslovanju, slično opažanje iznela je i prof. dr Slađana Starčević; u polju marketinga, poslodavci sve više primećuju važnost digitalnih tehnologija, same transformacije i važnostpodataka koji omogućavaju sada već nezaobilazni element – personalizaciju odnosa sa potrošačem. Ona je istakla i jednu veliku promenu koja se očekuje od naredne godine u domenu digitalnog marketinga, a to je ukidanje Google kukija (cookies), jednog od osnovnih oruđa za rad u sferi digitalnog marketinga. Kako će se ova promena odraziti na advertajzing industriju i koji novi pristupi će preuzeti primat na tržištu predstavlja jedno od najvažnijih pitanja u novoj godini.
Ova diskusija, ubrzo je obogaćena i sve primetnijim dešavanjima u polju energetike. Najpre, prof. Goran Radosavljević, istakao je da se do sada energija uvek uzimala kao data, ali da se i ona transformiše i postaje rizičnija za procene.
“Poremećaji u energetici nisu novi, ali se oni sele sa naftnog tržišta, na tržište električne energije. U Evropi je trenutno prosečna cena četiri puta veća od proseka prethodnih 10 godina.
Takođe, gas je gotovo 16 puta skuplji od prošlogodišnjeg proseka. Postoje procene koje govore da bi ceo svet dostigao prosečni nivo razvoja Evrope, potrebno je tri puta više energije, a da bi dostigao nivo razvoja Zapadne Evrope potrebno je pet puta više energije. Niko ne zna odakle bi ta energija tačno došla”, kaže on dodajući da se uporedo sa rastom cena dešava i tranzicija u Evropi sa ciljem da se do 2035. godine udeo uglja u proizvodnji struje smanji za 80 odsto. Uz to očekuje se konstantan rast potrošnje.
“U ovoj tranziciji gas se pojavio kao rešenje, a on je specifičan u odnosu na naftu. Cene gasa se razlikuju na različitim tržištima, dok nafta na berzi ima dve cene koje su jako slične. Diversifikacija izvora energije je jako bitna, a u krizi se uvek pokaže da značajan deo energije, posebno električne, treba imati kod sebe. Energetska bezbednost se vraća kao bitna tema. Veliko pitanje jeste u kom pravcu Srbija treba da se razvija”, napominje Radosavljević.
Ovu temu zaokružio je prof. Miloš Erić, i otvorio pitanje koje su to energestke alternative dostupne u Srbiji i koje uopšte imaju smisla da se razvijaju u našoj regiji. Za početak, ističe kako mi defintiivno imamo problem sa energetskom bezbednošću i nezavisnošču i da će se taj problem samo povećavati.
“Danas se dekarbonizacija izjednačava sa elektrifikacijom. Kupovina e-auta smatra se ekološki prihvatljivim, ali da li je tako ako će taj auto ići na struju iz uglja u TENT-u. Bez obzira na to što ovaj argument može zazvučati smisleno - bolje je opredeliti se za auto na struju jer je energetski mnogo efikasnije troši. I druga bitna stvar, onda je to zagađenje centralizovano i dešava se na samo jednom mestu što znači da ga možete držati pod kontrolom, odnosno eliminisati - postavljanjem filtera ili nečim sličnim”, objašnjava on.
Takođe ističe da posebno zabrinjava izjava kako ćemo, ako cena energenata u Srbiji poraste, mi izgubiti strane investitore.
“Mi prodajemo jako jeftino energiju, a uvozimo je, čak i sada kada su svi blokovi TENT-a podignuti. Nama će uvek biti potreban minimalni nivo dostupne energije (“baseload”), za koji sada kažemo “to može biti termoelektrana ili to je energija iz uglja”, međutim ono što zabrinjava jeste nezvanični podatak prema kojem nama kvalitetnog uglja nije ostalo za 5, 6, ili 7 decenija, nego mnogo manje”, objasnio je ponudivši potencijalno rešenje.
“Možda dok je finansiranje još jeftino, treba razmišljati o nuklearnoj energiji koja je idealna za baseload. Kod NE (nuklearne energije) problem je finansiranje, ali njeno korišćenje je veoma jeftino.
Treba napomenuti i da je EU usvojila carbon border adjustment mehanizam, što podrazumeva taksu na struju iz uglja koju će oni naplatiti na granici sa EU. “Prljava energija” (iz uglja) biće visoko oporezovana i prodaja takve struje neće se isplatiti. I iz te perspektive neophodno je tražiti alternativu uglju što pre”, završio je prof. Erić i time zatvorio sagledavanje naredne godine i najbitnijih pitanja.
Nazad
